Чудо мајчине молитве

У Бога нисам веровао. Када је наступило време да идем у војску, моја мајка која је често одлазила у цркву ми је дала цедуљу са написаном молитвом и рекла: «Сине, нека она буде увек са тобом». Касније сам сазнао да је то био 90 псалм. Допало ми је да служим у деснтним јединицама. У војсци не дозвољавају да се има нешто сувишно у џеповима, и ја сам зашио молитву у јакни на левом рамену.

Први скок са падобраном.

Никада нећу заборавити тај тренутак када сам падајући кроз ваздушно пространство повукао ручицу и ... падобран се није отвборио. Повукао сам ручицу и резервног падобрана - ни он се није отворио. Земља се увелико приближавала. У тим секундама нисам могао да дођем до мамине молитве и да је прочитам, већ сам само ударио то место на коме је била зашивена и повикао: "Господе спаси ме!" Као одговор на молит вуф, падобран се отворио. Потом је било: питања надређених и другова, мамина радост и мамине сузе, али пре него што сам се и спустио на земљу, обећао сам да ћу уписати семинарију. А потом сам завршивши семинарију отишао у манастир и данас сам јеромонах.