На који начин давати милостињу за упокојене?

Питање Валаамском монаху:

На који начин давати милостињу за упокојене?

Одговор: Када дајете милостињу, сетите се упокојеног и помолите се за њега. Или можете да дајете у његово име. На пример, када дајете, кажете: "То ти је од тога и тога" (рекавши име).

Да ли је човек ковач своје среће, или је све од Бога?

Питање Валаамском монаху:

Како спознати Божији Промисао за људе? Да ли је сам човек ковач своје среће, или је ипак све од Бога?

Одговор: Човек није ковач среће. На овој земљи нема среће. Срећа је тамо – у другом животу. Овде се само припремамо за истински живот. Човек може само да изабере између добра и зла, а све (све животне околности) све остало је од Бога. Али, заједно с тим, човеков избор између добра и зла – одређује све. То је избор између живота и смрти. Тако да човек није ковач своје среће, али није ни марионета у туђим рукама.

Како се одреди да ли је човек демонизован?

Питање валаамском монаху: Како се може одредити да ли је човек поседнут или демонизован? У чему је разлика? Моја жена тврди да су наши родитељи, наше дете и рођаци поседнути нечистим духом.

Одговор: Не знам у чему је разлика, а зар и треба проницати у све то? Свако од нас је у некој мери поседнут, у тој мери у којој је подвргнут страстима. Треба просто живети црквеним животом – ићи у цркву, исповедати се, причешћивати. А остало препустити Господу и мање о томе размишљати. А ако је човек заиста поседнут – то је крст, и према таквом човеку се треба односити са љубављу и састрадањем, а не показивати прстом на њега, јер данас неки "православни" иду на егзорцизам као на спектакл.

Cтрахови, слабости карактера или напади нечастивог?

Питање Валаамском монаху: Људски страхови (од земљотреса, затвореног простора, воде, висине и сл.) – да ли су то обележја слабости карактера, или напади нечастивог?

Одговор: Не, то су природне слабости, својство пале човекове природе. Оне су код некога јаче, а код некога слабије. Није лоше то што оне постоје, већ је лоше подлегати им, губити људско достојанство. Непријатељ просто може да се игра са тим.

Дали сам поступио добро у овој ситуацији?

Питање Валаамском монаху: Мој пријатељ је имао аутомобилску несрећу. Његова жена је погинула на месту, а он је са много траума упао у кому. Када сам сазнао шта се десило, пожурио сам да закажем 40 дана помињања на Литургији за здравље мога пријатеља, јер је био у критичном стању и лекари нису могли да дају никакву прогонозу. Неколико дана смо очекивали вести о њему. Мој пријатељ је крштен, али се још није оцрковио и водио је живот… не знам како најбоље да кажем… не неправедан, већ небрижан.

О томе што се десило, испричао сам једном пријатељу, дубоко верујућем човеку, који има богато духовно искуство и који већ више од десет година помаже манастире, ревнује, учествује у обнављању цркава. Он је рекао да, ако је човек водио неправедан живот, онда не треба заказивати помињање за такве људе, чак и ако су они у великој невољи, јер ће то мени донети много невоља (не сећам се у потпуности његових речи). Поред тога он (мој пријатељ) можда је у тренутку несреће био под дејством алкохола или дрога, а то је равно самоубиству, па зато не треба да се молим за њега на тај начин. Може се "урадити још и горе".

Реците ми, оче, како да правилно поступим у оваквој ситуацији?

Одговор: Правилно сте поступили, не смућујте се. Онај који каже да се за грешника не треба молити – тај није ништа схватио о хришћанству. Помолите се и за њега.

у глави ми се појављују свакојаке прљаве мисли..осуде

Питање валаамском монаху: Неочекивано ми се у глави појављују свакојаке прљаве фантазије и мисли осуде свештеника и других људи, а понекад и хула на Светог Духа, на иконе. То ме веома узнемири и одмах почињем да молим опроштај од Бога и да себе осуђујем… Да ли се треба исповедати за такве прљаве помисли, које се појављују ниоткуда? Да ли сам ја богохулник? Како да се борим с тим?

Одговор: Не, ви нисте богохулник. То није Ваше, то су хулне помисли од непријатеља. Просто не обраћајте на њих никакву пажњу.

Како да се борим са својом мржњом?

Питање валаамском монаху: 
У свом молитвеном правилу се молим за непријатеље, али, ако нисам опростио, произилази да желим лоше човеку који је преврнуо цео мој живот и да сам лицемеран са том молитвом. Како да се борим са својом мржњом?

Oдговор: Да, лицемерни сте. Треба преломити у себи то осећање, то је у нашој власти. Иако му не желите зло, то може да се припише осуди.

Због чега деца оболевају од рака?

Питање валаамском монаху: Поставићу питање које је већ много пута понављано – радим са децом која болују од тешких болести (рака) и знам да питање звучи као код Достојевског – због чега су та деца болесна и шта да мисле људи који раде са том децом?

Одговор: То је тешко питање… Тешко је то одговорити. Наш ум не може то да прими, не жели да смести у себе. Тешко је сложити се да је та владавина зла коју видимо у свету – Божије допуштење. Могу само да кажем оно што мислим. Ми живимо само у овом свету и желимо да видимо правду овде, сада. Али Бог види другачије, Бог види вечност, види ту корист за нас коју ћемо добити, пострадавши овде. И значи та корист, тај циљ је – велики. Ту треба имати веру, поверење у Бога. Ми често нетачно схватамо шта је то вера. Вера није аутосугестија, “дао сам себи поставку и нема никаквих сумњи”… не, то није вера. Вера је стремљење душе ка будућем, ка бољем, духовном свету.

Људи често не схватају сасвим тачно невиност деце. Деца нису невина због тога што у њима нема страсти, већ зато што им се грех не рачуна. А страсти постоје, као и њихове последице, такође. Потом постоји наследност… не то да се очев грех урачунава сину, већ син носи очеву тежину, то је несумњиво. Зашто је то тако? Ја не знам – то су судови Божији. Можда због тога да би, касније, молитва сина за оца – могла бити услишена? Можда. Али у сваком случају, суд ће бити различит за онога коме су родитељи били благочестиви и коме нису – суд ће бити другачији. То су судови Божији, треба имати поверење у Бога.

Због чега се не треба светити?

Питање валаамском монаху: Због чега се не треба светити? Сви знају да је све зло (или скоро све) од безакоња.

Одговор: Освета је из злобе или мржње. Ако, на пример, родитељи кажњавају децу, или им се свете – то су две велике разлике.

Kад се молим за друге имам непријатности, зашто?

Питање валаамском монаху: Молитва за ближње, помоћ ближњима је добро дело. Због чега је оно пропраћено невољама, непријатностима?

Одговор: Зато што постоји ђаво коме се то нимало не свиђа.