Чак и када сматрамо да смо здрави, болест је већ у нама

Нема човека који у свом животу не мора да се суочи са болешћу. Она је неизбежно повезана са људском судбином. Ниједан организам није потпуно здрав. Здравље је увек само привремена равнотежа између сила живота и других сила које им се супротстављају, при чему прве имају тек малу надмоћ. 

Живот је, пише професор Марсел Сандрај (Marcel Sendrail) у својој Културној историји болести, „у суштини привремени пркос смрти. Свака наша ћелија опстаје само по цену сталне борбе против сила које настоје да је униште. Већ од младости наша ткива садрже

простране оштећене и истрошене зоне; од самог рођења ту се уписују узроци који ће убрзати њихов крај ....Болест образује основу нашег телесног трајања. Чак и под маском здравља, билошки феномени непрекидно превазилазе границе нормалног.

За лекаре из свакодневног запажања произилази чињеница да су манифестације болесног карактера повезане са најелементарнијим животним процесима.“ Чак и онда када сматрамо да смо здрави, болест је већ у нама, и то потенцијално, а биће довољно да нека од наших одбрана ослаби да би се појавила у овој или оној форми. Понекад ће она изазвати велика оштећења пре него што је будемо приметили. 

Све болести изазивају патњу и то већина физичку и психичку. Све су извор духовне патње, јер нам откривају, понекад и сурово, осетљивост нашег положаја, опомињу нас да здравље и биолошки живот нису добра која трајно поседујемо, да је наше тело, у овом животу, предодређено да слаби, разара се и на крају умре.

Са те тачке гледишта, болест изазива низ питања која нико није избегао: зашто? Зашто ја? Зашто сада? За колико времена? Шта ће бити са мном?

Све болести изазивају запитаност утолико живљу и дубљу што није ни апстрактна ни безразложна, већ се уписује у онтoлошко искуство често опсесивно. Ова запитаност је често критичка. Јер болест често више или мање доводи до преиспитивања основа, оквира и облика наше егзистенције, стечениx равнотежa, слободног располагања нашим телесним и психичким способностима, вредности према којима се управљамо, наше везе са другима и самог нашег живота, јер смрт се ту оцртава јасније него обично.

Далеко од тога да буде догађај који се тиче само нашег тела и само за неко време, болест у многим cлучајевима представља духовно искушење које ангажује читаво наше биће и нашу егзистенцију. Потребно је да, на овај или онај начин, савладамо то иску-

шење, свесно прихватимо болест и разне облике патње који је прате, да нађемо теоријска а нарочито практична решења за проблеме које болест и патња пред нас постављају. Свако од нас током свог живота мора не само да рачуна са болешћу и патњом него и да, када оне наступе, настави да живи и тражи, упркос њима

или у њима, своје испуњeње.

Али то никада није лако: зато што нас болест, опште узев, доводи у неуобичајену ситуацију, када су нам услови живота измењени, релације са ближњима поремећене и често ослабљене наметнутом изoлaцијом, када морамо да се суочимо са болом али

и бригом и обесхрабреношћу, па чак и страхом и очајањем, када више или мање осећамо да сами морамо и можемо да се боримо са овим тешкоћама. Утолико пре што је за то данашњи човек са многих аспеката слабији од својих предака. Медицина је свакако

у наше време достигла висок степен научног знања, техничке оспособљености и друштвене организованости што јој, на плану превенције, дијагностике и лечења, обезбеђује високу ефикасност. Данас су заборављене многе болести које су некада харале.

Данас можемо да будемо брзо излечени од болести од којих су наши преци морали дуго да болују или које су била потпуно неизлечиве. Могу да се отклоне патње које су некада биле неизбежне. Али овај напредак, мора се признати, има своја ограничења па

и наличје, чији се узрок чак пре налази у вредностима, па и идеологијама које у неким случајевима служе као основа за примену и развој медицине, него у самој медицини. 

Развој медицине у чисто натуралистичкој перспективи имао је за последицу објективизовање болести, од ње све више стварајући реалност посматрану у себи и за себе, на чисто физиолошком плану и независно од оног ко од ње болује. Уместо да

лече бића, многи лекари данас третирају болести или органе. Поменута чињеница, као и употреба дијагностичких метода, које су све више квантификативне и апстрактне и терапеутских средстава, која су све више техничка, за прву последицу имају знатно де-

персонализовање медицинске праксе и повећање хаоса, усамљености и збуњености болесника. Друга последица је то што су болеснику одузете његова болест и његове патње и тиме ослабљена његова средства да се са њима суочи. Посматрајући их, наиме,

као аутономне реалности чисто физиолошке природе и као такве подложне искључиво техничком третману и само на телесном плану, савремена медицина ретко помаже болеснику да их прихвати већ га, напротив, наводи да сматра да су његово стање и

судбина потпуно у рукама лекара, да се његове тешкоће могу отклонити само медицинским третманом, да своју болест и своје патње може да живи једино тако што ће од медицине пасивно чекати излечење и олакшање. 

Жан Клод Ларше

Из Теологија болести 

Христос је јачи од било којег антидепресива и снажнији од било ког лека овоземаљскога

Људи често кажу разболео се јер га је казнио Бог. Лично сматрам да сам велики грешник и то не спорим, али болест невидим као казну Божију и сматрам да људи гордошћу својом греше кад тако нешто кажу, јер аутоматски свој грех сматарју мањим. А има ли мањег или већег греха, и ко смо ми да судимо?

Колико год ми се чинило да треба да живим, и да је то исправно, у некој већој перспективи уопште не мора бити исправно. Промисао Божија је нама непојмива с тога не молим Господа да ми да исцељење, брине ме само моје спасење. Господу се у молитви неизмерно и стално захваљујем. Молим, само да ми да по својој великој милости  и обиљу милосрђа свога оно што је за мене најбоље, а шта је то живот или уопокојење?! ...То није моја брига. Моје је само да верујем Господу.
Кажу људи су депресивни. Ја гледам смрти у очи сваки дан, крајње је извесна и очекивано је да посегнем за тим, али мени лекови за смирење не требају јер мој смирај је у Христу. Јачи од било којег антидепресива и снажнији од било ког лека овоземаљскога!

Сестра Александра.... Март 2017.

Упокој Господе слушкињу Божију Александру

Душевнe болести нестају живљењем "светим" животом

" Старац Порфирије је видео у душама људи оно шта му је Бог откривао. Рекао ми је о једном мом познанику: Видим нешто у његовој души..видим да је то стара рана, демонска..али сада не видим скроз.. Бог ће ми касније можда још рећи..
Након неколико недеља ми рече: Знаш, она ствар коју сам видео у његовој души, може да нестане, али само ако он почне са једним "светим" животом. Таквим животом се мењаш колико год да имаш греха у себи и зла, а душевне ране и трауме нестају. Данас то лекари називају душевним болестима, а то је уствари демонски напад који долази од греха!"

Брига о пензији већа него о души!

 Многи људи по незнању више се труде како ће ублажити муке у старости и предсмртној болести него ли како ће се избавити од мука адских у животу после старости и смрти. Беше тако неки нежењен човек, велики среброљубац, који из године у годину све са јачом страшћу сабираше себи непотребна богатства. Кад су га питали, на што се труди толико и сабира благо, које је сувишно за његов живот, он одговори: „сабирам за старост. Ово ће ме благо лечити и хранити у старости и болести". И заиста, слутња се његова обистини. У старости га спопаде тешка и дуготрајна болест. Он је раздавао уштеђена блага лекарима да га лече и слугама да га чувају и хране. Но благо се истроши а болест се продужи. Лекари и слуге га оставише, и он паде у очајање. И суседи му додаваху нешто хлеба до смрти, а по смрти сахрањен би о трошку општинском. На што је наменио био своје благо, на оно је и дао. Бог му је учинио по вољи, и послао му болест, о којој је он говорио, и за коју је велико благо припремао. Све благо његово ипак није могло да ублажи муке његове у овом свету, а чиме ли ће их он тек моћи ублажити у оном? Чиме – кад није понео собом ни вере, ни наде, ни милосрдних дела, ни молитава, ни покајања? Неко виде човека усопшег у великој рајској слави, и упита га, чиме со он удостоји те славе? Одговори човек: „ја сам у земаљском животу био најамник једнога злотвора, који ми никад није најам плаћао; но ја сам све трпео, и служио до краја с надом у Бога". Виде и другог још у већој слави, и кад га упита одговори онај: „ја сам био губав, и до краја, приносих Богу благодарност за то". А онога, који гомилаше новац за болест у старости никад нико не виде у слави рајској у ономе свету.


Св. Николај Велимировић
Пролог
Расуђивање за 29. септембар

Не мисли да ти једини трпиш више од других

О борби против туге
 

Не мисли да ти једини трпиш више невоља од другога. Као што онај ко живи на земљи не може да не дише овај ваздух, тако и свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима. Онима који се баве земаљским стварима, земаљске ствари и задају невоље; а они који теже духовним вредностима због њих и пате. Али, ови други ће бити блажени, јер је велика њихова награда на Небесима.
Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање тј. да буде искушавана већма него што може поднети (1. Кор. 10,13). И лукавом није дато да искушава душу и мучи је онолико колико би он желео, већ само онолико колико му Господ допусти. Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ и уздајући се само у Њега и Он је никада неће оставити.
Св. Јефрем Сиријски

Туга нам је од користи само у случају када је прихватамо подстакнути или покајањем за грехе, или жарком жељом за савршенством, или сазрцањем будућег блаженства. О њој говори и блажени апостол Павле: Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао (2. Кор. 7,10).
Постоји и друга врста туге, која је потпуно бескорисна, која у грешну душу, уместо намере да исправи свој живот и очисти се од страсти, уноси најпогубније очајање. Управо она ни Каину није дала да се покаје после убиства брата, нити је допустила Јуди да после издаје пронађе пут спасења, већ га је довела, кроз очајање које му је наметнула, дотле да се обеси.
Св. Јован Касијан


Уздржљиви не тугује што није добио храну, нити целомудрени што није задовољио срамну похоту, нити кротки што није успео да се освети, нити смирени што је лишен људске славе, нити несреброљубиви што је претрпео губитак.
Они су у потпуности угасили у себи све такве жеље, и зато и не осећају тугу, јер бестрасног не мучи туга, као што се стрела не дотиче онога ко има на себи оклоп.
Туга се рађа од онога што не волимо (жалости, невоља, тегоба); од туге настаје мрачно расположење душе (униније), а од њих заједно настаје бесмислено бунтовање (роптање на све). Уколико желиш да угушиш у себи тугу са мрачним расположењем духа, пригрли срцем љубав и обуци се у незлобиву радост.
Св. Нил Синајски


Мржња зависи од раздражљивости, раздражљивост - од гордости, гордост - од сујете, сујета - од маловерја, маловерје - од тврдоће срца, тврдоћа срца - од нерада, нерад - од лењости, лењост - од унинија, униније - од нетрпељивости, нетрпељивост - од сластољубља.
Молитва зависи - од љубави, љубав - од радости, радост - од служења, служење - од наде, нада - од вере, вера - од послушања, послушање - од простосрдачности.
Св. Макарије Велики

Зависност коцкања!

 Мр сц. др Снежана Алчаз, психијатрица, руководитељка Дневне болнице у Специјалној болници за болести зависности, истиче да се коцка 80 одсто светске популације
Зависност клађења уништава животе
Колико је рекламирање кладионица у спорту опасно по гледаоце?
- Када неко ко воли спорт гледа утакмицу, осећа задовољство и узбуђење. Ако му се у том тренутку пласира нека реклама, у овом случају кладионице, биће пријемчивији, спремнији да је прихвати. Рекламирање кладионица у спорту је, такође, опасно јер долази до неке врсте условљавања. Оваквим рекламирањем се младим људима шаље порука да су те две ствари нераскидиво повезане. Тако се при гледању спорта због створене асоцијације може јавити жеља за клађењем. Наравно, нарочито је опасно за особе које имају проблем патолошког коцкања и покушавају да се излече, а не желе да престану да гледају утакмице.
У којој мери је зависност од коцкања опасно и да ли се и по чему зависности у Србији разликују од ЕУ?
- Зависност од коцкања је опасна јер је као и друге зависности хронична рецидивантна болест што значи да траје дуго и да се периоди престанка и поновног започињања коцкања обично смењују више пута током живота, са тим да су периоди некоцкања све краћи. Уколико се не лечи доводи до озбиљних последица - депресије, самоубистава, финансијске пропасти, распадања брака и породице, губитка посла, проблема са законом.

Да ли је у последњих неколико година у порасту зависност од коцкања?
- Коцкање је у експанзији у целом свету. Повремено се коцка око 80 одсто светске популације. На експанзију коцкања, у свету и код нас, утицало је повећање понуде, односно, легализација коцке, доступност машина за коцкање, организовање лутрија и томбола, могућност клађења на спортске утакмице у земљи и иностранству, онлајн коцкање, већа социјална толеранција коцкања и агресивно рекламирање. У Србији, поред повећања понуде, постоји и значајно повећање потражње, као и у другим земљама које су годинама у транзицији и - кризи. Стопа незапослености је висока, стандард је низак. Многи немају наде да редовним радом могу битно да промене свој економски статус, да купе стан, кола, оду на летовање. И онда покушавају оно што им се кроз рекламе пласира: да уложе мало и да се брзо обогате. Наравно, рекламе не кажу да је вероватноћа добитка занемарљиво мала - објашњава мр сц. др Снежана Алчаз.




Извор

Како се одреди да ли је човек демонизован?

Питање валаамском монаху: Како се може одредити да ли је човек поседнут или демонизован? У чему је разлика? Моја жена тврди да су наши родитељи, наше дете и рођаци поседнути нечистим духом.

Одговор: Не знам у чему је разлика, а зар и треба проницати у све то? Свако од нас је у некој мери поседнут, у тој мери у којој је подвргнут страстима. Треба просто живети црквеним животом – ићи у цркву, исповедати се, причешћивати. А остало препустити Господу и мање о томе размишљати. А ако је човек заиста поседнут – то је крст, и према таквом човеку се треба односити са љубављу и састрадањем, а не показивати прстом на њега, јер данас неки "православни" иду на егзорцизам као на спектакл.

Тамјан лечи рак!

Научници са британског Универзитета Лестер утврдили су да тамјан убија ћелије тешких облика тумора.
Утврђено је да је тамјан посебно ефикасан у лијечењу рака јајника, од којег само у Британији сваког дана умре 12 жена.
Тамјан је осушена смола дрвета које се може пронаћи у сувој шумовитој области јужног дијела Арабијског полуострва и на рогу Африке, пише лист "Дејли мејл".
Од раније су позната антиинфламаторна својства тамјана, који се користи и као блажи антидпресив.
У Русији у другим православним земљама мирис тамјана саставни је дио црквених обреда.
Срна
Извор

О старцу који је имао водену болест

О авви Мирогену који је имао водену болест

У лаври Пиргиа живео је старaц Мироген који је због суровог аскетског живота добио водену болест. Он је монасима, који су долазили да га посете и услуже, често говорио:

"Помолите се за мене, часни оци, да не би оболео унутарњи човек у мени - моја душа, а ја Бога молим да дуго поживим болујући од ове болести."

Када је архиепископ јерусалимски Евстохије чуо о авви Мирогену, зажелео је да му помогне и да подмири његове најнеопходније потребе, но авва Мироген ништа од архиепископа није желео да прими, него му је поручио:

"Моли се за мене оче, да се спасем вечног пакла."

Духовни Луг

Депресија се лечи редовним литургијама

Људи који пате од депресије нису болесни већ им је одузета сва енергија.

То се лечи редовним недељним литургијама као и обавезним постом и молитвом и исповешћу и круном свега то је - причест.

Лекови за смирење само стварају зависност и ништа не помажу, помаже друштво истомишљеника и побожност.

Али без свете литургије као основе за све нема ништа, човек је празан и нема краја проблему а лекови погоршавају будуће стање а привремено помажу.

Старац Тадеј

Превелика "осетљивост" изазива болести

Да би једном брату указао на његове недостатке,као што је радио са свима нама,узимао би пример из природе и његовог живота и говорио му:
 
"Треба да знаш чедо моје, да ништа није настало без разлога и случајно .Све има своју сврху. Ништа се не дешава без узрока. Чак ни борова иглица са дрвета не пада ако Бог то не жели.Зато не треба да бринеш због свега што ти се дешава. Тако постајемо свети. Ево!
Ти се бринеш због твоје породице,мучиш се некад због жене, некад због деце. Они те, међутим, духовно узвисују. Да њих нема,ти уопште неби духовно напредовао.Њих ти је даровао Бог због тебе. Али,рећи ћеш ми, зар није добро да трпимо од оних које волимо? Е! Тако Бог хоће.А ти си много осетљив и од бриге те боли желудац и стомак. Није ли тако?"

Јесте ,старче,али, јели рдјаво ако је неко осетљив?
 
"Да"одговори му старац,
"Рђаво је када је неко и сувише осетљив, као ти, јер превелика брига, као и код тебе, изазива разне телесне болести.
А знаш ли да су све душевне болести демони?"

Не,нисам знао"Одговори му брат.

"Ето, сад знаш." Заврши старац.

(Свети старац Порфирије Кавсокаливит).

Због чега деца оболевају од рака?

Питање валаамском монаху: Поставићу питање које је већ много пута понављано – радим са децом која болују од тешких болести (рака) и знам да питање звучи као код Достојевског – због чега су та деца болесна и шта да мисле људи који раде са том децом?

Одговор: То је тешко питање… Тешко је то одговорити. Наш ум не може то да прими, не жели да смести у себе. Тешко је сложити се да је та владавина зла коју видимо у свету – Божије допуштење. Могу само да кажем оно што мислим. Ми живимо само у овом свету и желимо да видимо правду овде, сада. Али Бог види другачије, Бог види вечност, види ту корист за нас коју ћемо добити, пострадавши овде. И значи та корист, тај циљ је – велики. Ту треба имати веру, поверење у Бога. Ми често нетачно схватамо шта је то вера. Вера није аутосугестија, “дао сам себи поставку и нема никаквих сумњи”… не, то није вера. Вера је стремљење душе ка будућем, ка бољем, духовном свету.

Људи често не схватају сасвим тачно невиност деце. Деца нису невина због тога што у њима нема страсти, већ зато што им се грех не рачуна. А страсти постоје, као и њихове последице, такође. Потом постоји наследност… не то да се очев грех урачунава сину, већ син носи очеву тежину, то је несумњиво. Зашто је то тако? Ја не знам – то су судови Божији. Можда због тога да би, касније, молитва сина за оца – могла бити услишена? Можда. Али у сваком случају, суд ће бити различит за онога коме су родитељи били благочестиви и коме нису – суд ће бити другачији. То су судови Божији, треба имати поверење у Бога.

Како почињу душевне болести?

Паралелне двоструке личности

О. Александар Јељчањинов пише да душу треба разматрати из перспективе њеног развоја током живота.

Како човек одраста, а по законима наслеђивања и подражавања, за душу пријања грех и развијају се страсти и страстне склоности. Оне као да се таложе на чисто језгро душе, постепено га прекривају омотачима иза којих је ово, најчешће, чисто језгро често сасвим неприметно.

Као резултат тога стварају се "паралелне/двоструке/удвојене/ личности", о којима овако пише о. Александар Јељчањинов: "Младалачка замршеност и сложеност, њен хамлетизам, обично потичу од следећег: талентовани младић (ређе девојка) са бујним умом и фантазијом, са снажном пријемчивошћу за утиске - под утицајем књига, примера, људи, као резултат рада ума и фантазије ствара у себи паралелне личности, гардеробу костима и маски које на крају крајева, као лари (зли духови из старе грчке митологије) потискују основно језгро личности и паразитирају у њему.

Отуда сложеност, замршеност, неизбежна лажљивост и губитак своје личности".

Отуда очигледно потиче она раздвојеност душе о којој је говорио о. Александар Јељчањинов: "Борба са раздвојеношћу наше душе траје целог нашег живота. Човек може читав свој живот да проживи као нечија слаба сенка и копија, а тако живе многи. Првенствени и најважнији смисао постајања је да човек буде што треба да буде, уздижући се до преображења себе у образ и подобије Божије".

Како каже Свето Писмо: "Сав свет у злу лежи" (1 Јн. 5:19), а правих Хришћана је само "мало стадо"(Лк. 12:32).

Сада пак, у последњим данима, настала су тешка времена (2 Тим. 3:1) и период одступања од вере, када је правих хришћана све мање и мање.

Отуда су разумљиве оне мрачне боје којима о. Александар Јељчањинов описује душу савременог цивилизованог човека.

"Ево типа човека који се често среће: у њему се спајају три особине:

 1) гордост, вера у своје снаге, одушевљење (код неких) својим стваралаштвом,

 2) страстна љубав према земаљском животу 

 3) одсуство осећаја греха.

Како овакви људи могу прићи Богу? Какав је њихов пут? Могу ли се они променити? Онакви какви јесу они су безнадежно изоловани од Бога, они чак немају ни потребе за Њим.

И овакав тип се култивише од стране савременог живота - васпитањем, литературом итд. Идеја Бога је искорењена из његове душе и какве су катастрофе, и то личне катастрофе, неопходне да би се такав човек могао препородити".

Уважавајући законити песимизам о. Александра у односу на савремено духовно стање човечанства, ипак треба имати на уму следеће охрабрујуће речи Светог Писма: "Где се умножи грех, онде се још више умножи благодат" (Рим. 5:20), и речи Господње: "Дата ми је свака власт на небу и на земљи" (Мт. 28: 18); "И на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати" (Мт. 16: 18); "Не бојте се: Ја сам победио свет" (Јн. 16:38).

 

НИКОЛАЈ ЕВГРАФОВИЧ ПЕСТОВ
УДАЉАВАЊЕ ЧОВЕКА ОД "ОБРАЗА И ПОДОБИЈА" БОЖИЈЕГ
Болести душе

За неке људе се каже "тежак човек"..

О неким људима се каже: "тежак човек". То је човек снажног карактера и зле воље који поседује властољубивост - особину која је супротна кроткости. Он хоће да потчини својој вољи друге људе. Тешко људима из његове околине, ако су уз склоност према власти код њега снажно развијене и друге порочне склоности. Он уноси у свет много зла.

Још је горе ако у својим рукама овакав човек буде имао и власт и много материјалних вредности на које су људи овога света похлепни. А такви случајеви се често срећу: сатана се труди да повећа моћ својих слугу. Хришћани безусловно морају да се склањају од људи овога света са властољубивим карактером. Треба узимати у обзир да је властољубље карактерна црта својствена људима који живе ван Бога. Хришћанин је по природи кротак као и Христос. Ипак, није ли Христос имао неизмерно снажну вољу? Али он је био кротак и није допуштао приликом опхођења с људима ни најмању сенку психичког насиља.

 

НИКОЛАЈ ЕВГРАФОВИЧ ПЕСТОВ
УДАЉАВАЊЕ ЧОВЕКА ОД "ОБРАЗА И ПОДОБИЈА" БОЖИЈЕГ
Болести душе

Рак се махом јавља код ојађених душа

Отац Порфирије (Кавсокаливит) са Оропоса говорио је:

"И ја сам изучавао рак, и запазио сам доста појединости.
Рак се махом јавља код ојађених душа, код немирних људи напаћених разним догађајима и притиснутим бригама.
Кад оболиш па ти кажу да је у питању рак, потпуно се предај љубави Божијој.
Умири се, буди спокојан, љуби свет, љуби све. "

Свети старац Порфирије са Оропоса, захваљујући благодати, могао је по потреби да буде савременик људи разних епоха; захваљујући благодати он је могао да буде њихов сапутник у географским пространствима и историјским временима; захваљујући харизми и службама могао је да буде њихов заједничар и сарадник, зналац њихових проблема и тумач истих.

И опет, он исти, налазећи се у благодати, бивао би саучесник у животима људи као живи пастир, Утешитељ и исцелитељ, учитељ, пророк и молитвеник - ка живом, личном и саборном Христу.


Епископ крушевачки г Давид (Перовић)

Умро ми је једини син, немамо мира..

Питање валаамском монаху: Умро ми је једини син, ослонац и узданица. Диван, бриљантан човек. Завршио је факултет са црвеном дипломом, блиставо одбранио дисертацију – и потом је наступила болест која је трајала две године. Од самог детињства се бојао да некога увреди. Био је задивљујуће кротак, чак и у детињству ништа није захтевао. Када се разболео, увек је најпре мислио на мене и мужа, и како је нама тешко. Умирујући нас, непрекидно је говорио да Господ не шаље човеку искушења која не може да носи. За две године најтежег лечења, нисмо чули од њега ниједну жалбу. И ево сада га нема међу нама, а ми живимо. Идемо у цркве, заказујемо помене, али немамо мира. После синовљеве смрти много тога ми је било откривено…

Одговор: Ми не можемо да не тугујемо, али не треба очајавати. Пут је пун невоља, али је на крају радост. Ако Христос није васкрсао, онда смо ми хришћани најнесрећнији људи. Али Христос јесте васкрсао! Истински живот је тамо, на крају пута. А овде? Овде су невоље, болести. Али оне нису толико вредне, да бисмо много мислили о њима. Господ их шаље да би наша душа, одвојивши се од земље, спознала своје истинско достојанство, достојанство Божије деце. Господ Вам шаље тугу, да би сте му и Ви пришли, да бисте, као и Ваш син, веровали Богу на том путу, Он зна како и куда да нас води. Када се у Вашу душу усели то поверење у Бога, тада ћете задобити мир.

Рецепти за чишћење организма

Јеромонах Јаков из манастира Светог Јована, са благословом руског патријарха, открива ризницу дуго чуваних манастирских лекова за добро здравље

НАЈБОЉИ РУСКИ РЕЦЕПТИ ЗА ЧИШЋЕЊЕ ЦРЕВА, ЈЕТРЕ, БУБРЕГА, крвних судова и ЗГЛОБОВА
Јеромонах јаков
Са благословом почившег патријарха московског и целе Русије Алексеја II, на руском језику изашла је књига Божија апотека - чишћење организма, са прегршт најпознатијих и најефикаснијих руских рецепата за чишћење организма, и то сваког појединачног органа и система. Јеромонах Јаков Симић, из манастира Светог Јована у селу Макрешане код Крушевца, побринуо се да се ова књига појави и на српском језику. Тим поводом, за Магично биље, открио је само неке од бројних рецептура које вам могу помоћи да своје здравље доведете у неопходан баланс.

Како почиње чишћење организма?
 - Када се чисте појединачни органи и цео систем, пожељно је почети са чишћењем желуца и црева. Отрови и токсини који се скупљају у цревима, не само да нарушавају рад пробавног система, већ и трују цео организам. Поред чишћења црева, сваки дан, током једне до две недеље, препоручујемо да се ујутру и увече поједе један чење белог лука. Обавезно у своју исхрану уведите кашу, мекиње, свеже воће и поврће. Храните се тако да протеинске производе користите одвојено од производа са угљеним хидратима. Трудите се да код чишћења црева што је могуће ређе прибегавате лаксативима.

Који руски рецепти су најефикаснији за чишћење црева и желуца? 
- Чишћење црева кромпиром и кефиром врло је ефикасно. Један дан у недељи обавезно треба појести само шест невеликих печених кромпира и пола литра кефира или киселог млека које садржи кефирове гљивице. Препоручује се и чишћење травама: 10 грама траве русе и по 20 грама хајдучке траве, камилице и кантариона прелити прокуваном водом. Током две недеље узимати две чаше дневно.

Које лековите биљке се препоручују за чишћење јетре? 
- Чишћење травама један је од најлаганијих и најштедљивијих метода, али захтева дуготрајну и постојану употребу. Самлети и измешати у једнаким пропорцијама преслицу, кукурузну свилу, спориш, цветове невена. Узети једну супену кашику смесе, прелити са две чаше вреле воде, кувати два минута, а онда ставити да одстоји 30 до 40 минута, па процедити. Узимати три пута дневно по пола чаше пре јела. Третман траје три недеље, потом се направи пауза од недељу дана, а онда се комплетан тронедељни курс понови.Чишћење сувим кајсијама такође је врло ефикасно. У теглу од једног литра ставити 10 комада сувих кајсија, прелити са литром куване воде, па оставити да одстоји током ноћи. Следећег дана на празан желудац попити пола чаше напитка.
Остатак напитка попити током дана. Третман траје најмање 21 дан. Хранити се као у време поста.

Шта се препоручује за чишћење крвних судова?
 - Чишћење лимуном и млеком добро је због тога што не само да помаже крвотоку, него јача, чисти и оздрављује срце. Предвиђено је да чишћење траје две недеље. Свакодневно нам је потребно три лимуна и један литар млека. Ујутру, на празан желудац, попити трећину литра млека, а потом сок од једног лимуна. Поновити у подне, а затим пред спавање. Пожељно је за време третмана хранити се вегетаријанском исхраном. Чишћење напитком од кромпира је, исто тако, врло ефикасно. Припремити пет ољуштених кромпира, добро их опрати и сипати пола литра воде. Кувати на лаганој ватри 15 минута, охладити док напитак не буде топао и процедити. Узимати пола чаше на пола сата пре јела, током две недеље, у зависности колико вам прија.
М. Р.