Не треба да се молимо да нама буде добро, него да ми будемо добри!

 "Сва је тајна у вери - у вери без колебања и сумњи, неусиљеној, једноставној и безазленој. Не треба да се молимо да нама буде добро

него да ми будемо добри. Да се препуштамо љубави Његовој са поверењем,

да се више молимо за своју душу."

Св.Порфирије Кавсокаливит

Прави духовни успех није представа за публику, већ показивање свог истинског лица

Један од показатеља духовног развоја је обустављање потраге за духовним надприродним доживљајима:
– Јао, оче, она икона се померила! А ова је замироточила!
Питам их:
– Добро и шта с тим? А шта се са тобом десило после тога? Или се све зауставило на твојим «ах» и «ух»?
– Оче, испричаћу ти нешто задивљујуће! Путовала сам у Јерусалим и била сам просто у шоку, а потом...
– И шта је било потом? Шта се изменило у твом животу?
– Па ништа…
Једном су ми испричали:
– Путовала сам у Јерусалим 35 пута и видела једног старца!
– Добро, и шта си достигла тиме што си видела старца?
– Али њега нису сви видели, а мене је чак и примио!
– Браво! И шта с тим? Зар је то успех? То је све само спољашња ствар. Зар ће те за време Другог Доласка Христос упитати: «Колико светаца си видела?» – и то је све? А ако си путовала у Јерусалим, Он ће те можда питати, а да ли си обишла тај град барем десет пута? А ти одговориш: «Не, свега три пута». – «А-а-а, три, па то је мање од десет!».
Зар је то та духовност, коју негујеш у својој души? Ето, ја сам, на пример, видео и старца Порфирија, и старца Пајсија, и старца Јакова. Да ли се због тога што сам их видео, у мом животу нешто изменило на чаробан начин? Христос је био сасвим близу апостола, али Јуда због тога ништа у себи није изменио, а поврх тога је и издао Христа. А Свети апостол Петар се одрекао Христа, и Тома је такође показао неверје, али Господ је био с њима.
Причати о томе где си био, кога познајеш, са ким разговараш, није довољно. Познајем људе, који никада нису били на Светој Гори, јер су непокретни. Знам и жене, које никада нису путовале у Јерусалим, јер су сиромашне и са много деце, али им је у души увек радост Васкрсења и Гроб Господњи. Не причам ово да бисте мислили да не треба да обилазите света места, путујте слободно. Али ако будете путовали и враћали се исти какви сте и пошли, то неће бити довољно. То је оно што ја имам у виду.
Шта значи духовни развој? Сећате ли се шта Христос говори Светом апостолу Петру?
– Хајде за Мном (Јн. 21, 19).
Апостол Петар пита, а шта ће бити са јеванђелистом Јованом, и Господ му одговара:
– Шта је теби до тога? Можда ће Јован бити овде до Другог Доласка. Питање је шта ћеш ти радити са Мном?
Какву си корист извукао из ходочашћа? Једна госпођа се вратила кући после читања акатиста Пресвете Богородице и страшно се посвађала са мужем. И син каже:
– Гле, она је дошла после читања акатиста и одмах се свађа. А још раније је пошла код фризера и офарбала косу. Шта је она добила од Цркве, шта је научила, како се променила?
Други се после не мењају, јер не виде да се мењамо ми. А ми смо добри само на речима. И ја сам такав. То ми је рекао тата пре два месеца. Зато што сам одбијао његове позиве, будући да сам био врло заузет и узео на себе много обавеза. Он ми је рекао:
– Чекај, чекај, не спуштај слушалицу, рећи ћу ти брзо. Зашто си са свима осталима тако добар, а са мном тако жесток?
Слушалица ми је просто висила у руци. Одговорио сам:
– У праву си, опрости ми.
Хајде да вам кажем и разлог за то. Када сам био мали, он није са мном разговарао, а сада, када је отишао у пензију и у потпуности капитулирао, добио је жељу да стално прича. Због тога сам се ја мало наљутио и рекао му да он цео живот није обраћао пажњу на мене, а сада, када има 72 године, «ти хоћеш да ми причамо телефоном?».
Ипак, он је у праву да ја причам људима једно, а њему друго. Разумете? Прави духовни успех није представа за публику, већ показивање свог истинског лица. Постани онакав, какав треба да будеш, и таде ће и други то схватити без речи. Он ће се зближити са тобом и заволеће те.
Жена прича мужу да га воли и да нема другог, али то је неубедљиво. Када је то заиста тако, нема никакве потребе говорити о томе – из тебе се распростиру таласи истине, топлоте и љубави према другом човеку.

Архимандрит Андреј Конанос
С руског Александар Ђокић

Душевнe болести нестају живљењем "светим" животом

" Старац Порфирије је видео у душама људи оно шта му је Бог откривао. Рекао ми је о једном мом познанику: Видим нешто у његовој души..видим да је то стара рана, демонска..али сада не видим скроз.. Бог ће ми касније можда још рећи..
Након неколико недеља ми рече: Знаш, она ствар коју сам видео у његовој души, може да нестане, али само ако он почне са једним "светим" животом. Таквим животом се мењаш колико год да имаш греха у себи и зла, а душевне ране и трауме нестају. Данас то лекари називају душевним болестима, а то је уствари демонски напад који долази од греха!"

Ново чудо старца Порфирија у Аустралији

Велико чудо десилo се у трочланој грчкој породици, у Аустралији. Девојчици је позлило и родитељи су је одвели у болницу где је снимањем установљено да дете нема једног бубрега и да је стање јако лоше.

Видећи све стање детета које је бивало све горе и забринутост лекара, отац се, растројен и очајан, почео са сузама молити за помоћ старцу Порфирију, кога је много поштовао и који је, даром чудотворства, који му је Бог дао, још за време живота многе исцелио. Старац му се, после молитава, те ноћи, јавио у сну и рекао: "Помоћи ћу ти за то за шта ме молиш. Девојчица ће оздравити."

Охрабрен, ујутро је отишао у болницу и захтевао од лекара, који су дуго времена одбијали да поново зраче дете, да учине нови снимак. Кад је снимак, после дуготрајног инсистирања, направљен сви су били ван себе јер су се видела оба бубрега!

Међутим, када су из болнице дошли кући, девојчица се пожалила да јој није добро још увек и да не осећа предео тела око стомака. Отац је уплашен отишао у собу где је била старчева икона и рекао му, као живоме: "Па молио сам те да помогнеш, а њој је сада све горе!?" Тада се старац на икони појавио, жив, и рекао : "Мили мој, како могу да пресадим бубрег твоме детету без анестезије, сачекај мало, биће све у реду са дететом." Дете је данас сасвим здраво, и они чувају снимке који сведоче о Божијем чуду. 

Ова породица је посведочила о овоме у манастиру Милеси, у Грчкој, који је основао старац и где је и боравио често.

Сусрет стаpца Порфирија са старцем Пајсијем

Стаpaц Порфирије  о свом сусрету са Старцем Пајсијем је рекао следеће:
Једнога дана када сам био на Светој Гори путовао сам трактором, Пајсије је био ту. Обојица смо изговарали молитву тајанствeно. Наше душе су се сјединиле. Током пута он је сишао са трактора али смо је наставили. Али требао си то видети, иако је одлазио он је јурнуо према мени и умно ме загрлио, требао си да видиш то јединство душа.У могућности си да  друге волиш духовно, да их загрлиш, да их осетиш чак издалека.

 Извор

Православље и рок култура

Православље прави разлику између рок културе и рокера. Нас рок занима једино као кукољ на нашој светосавској њиви који посади непријатељ (Мт 13, 25) и као опасност и зло за наше жито које су наша деца, браћа и сестре. Добри пастир остави деведесет и девет оваца и крене у потрагу за једном изгубљеном, и када је пронађе више јој се радује него оним неизгубљеним (Мт 18, 12-13). Колико смо према рок култури изнели негативан суд, толико више морамо показати милости, разумевања, стрпљења и љубави према нашој палој браћи. Црква није самодовољна и не затвара своја врата и не ужива егоистички у свом спасењу, и не само што отвара своје двери и позива са њих, већ и своје најбоље пастире шаље у свет да траже и дозивају изгубљене и залутале овце. Колико смо били строги у суду према рок култури, који она објективно и заслужује, куд и камо морамо бити блажи према онима који на путу за Јерихон леже израњављени, на смрт пребијени од разбојника (Лк 10, 30-37). Прича о милостивом Самарјанину је средиште нашег односа према младима рањених душа и срца, при чему рана тражи мелем, болесник лекара, а рука дављеника руку избављења.
Нисмо ни за један вид искључивости. Напротив, наше православље управо краси ширина моћи да се све разуме, да се нико и ништа не одбаци нити презре, али само из једног разлога или само с једним јединим циљем, да се Божија створења упознају са путевима истине, знања и спасења. Озеблом и промрзлом који је тумарањем по беспућу стигао на наша врата, не можемо с ногу говорити да није добро што је ишао насумице и без мапе, већ ћемо га најпре примити у топли дом, окрепити и огрејати га, а потом, када он дође себи, говорити му о томе да треба ићи главним путем, а избегавати странпутице. Метод апостола Павла: Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем (1 Кор 9, 22) - јесте општи и најделотворнији. Снисхођење са стрпљењем и састрадавањем - дела су хришћанске љубави.
С овим у вези, као поучан и сликовит, навешћемо један случај који се догодио са светитељем наших дана, старцем Порфиријем, када му је у посету дошао један хипик: "Чим је сео преда ме, видех његову душу. Био је добре душе, али рањене - зато је био бунтован. Говорио сам са љубављу, и тога веома гану. 'Старче', вели ми он, 'нико ми досад није тако говорио'. Ја га ослових по имену, а он се веома зачуди како сам то могао знати. 'Знаш', рекох, 'Бог ми је открио твоје име. Но, открио ми је и то да си путовао у Индију, да си тамо упознао гуруе и да си их следио'. Он се још више зачуди. Рекох му и друге ствари о њему, и он отиде веома задовољан. Следеће недеље, ево га опет он са групом хипика. Уђоше сви заједно у моју келију и поседаше око мене. Са њима је била и једна девојка. Сажалих се на њих. Били су добре душе, али рањене. Нисам им говорио о Христу јер сам видео да нису спремни да слушају. О стварима које их занимају, говорио сам им њиховим језиком..." Ове речи Христовог слуге ехо су и плод осећања његовог Господа: А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметении напуштени као овце без пастира(Мт 9,36).
Монах Никодим (Богосављевић)

Прочитајте још о Св. старцу Порфирију овде

Превелика "осетљивост" изазива болести

Да би једном брату указао на његове недостатке,као што је радио са свима нама,узимао би пример из природе и његовог живота и говорио му:
 
"Треба да знаш чедо моје, да ништа није настало без разлога и случајно .Све има своју сврху. Ништа се не дешава без узрока. Чак ни борова иглица са дрвета не пада ако Бог то не жели.Зато не треба да бринеш због свега што ти се дешава. Тако постајемо свети. Ево!
Ти се бринеш због твоје породице,мучиш се некад због жене, некад због деце. Они те, међутим, духовно узвисују. Да њих нема,ти уопште неби духовно напредовао.Њих ти је даровао Бог због тебе. Али,рећи ћеш ми, зар није добро да трпимо од оних које волимо? Е! Тако Бог хоће.А ти си много осетљив и од бриге те боли желудац и стомак. Није ли тако?"

Јесте ,старче,али, јели рдјаво ако је неко осетљив?
 
"Да"одговори му старац,
"Рђаво је када је неко и сувише осетљив, као ти, јер превелика брига, као и код тебе, изазива разне телесне болести.
А знаш ли да су све душевне болести демони?"

Не,нисам знао"Одговори му брат.

"Ето, сад знаш." Заврши старац.

(Свети старац Порфирије Кавсокаливит).

Ако хоћеш да промениш дете, промени себе!

Старац Порфирије Кавсокаливит

Госпођи чије је дете беше нервно болесно, старац је рекао да оно има добру душу, али да се разболео због рђавог друштва.Објаснио јој је на који ће се начин њен син излечити: тако што ће мајка почети да живи светим животом, а започеће тиме што ће оставити пушење.

Дођоше једном код старца родитељи једног несносног и бунтовног младића драматизујући своје стање и тражећи савет како да се на прави начин поставе према свом детету. Старац им почне говорити на шта да обрате пажњу у  животу. Родитељи су се сваки час враћали на дете, но старац им је упорно говорио о хришћанским дужностима које као родитељи имају. Тада се родитељи побуне рекавши:"старче,нисмо ми дошли због себе, то што нам ви говорите, ми знамо још од детињства, те и сами другима приповедамо. Старац ће на то:"Зар не схватате да све вријеме говорим о вашем детету? Зар не схватате да спасење вашег детета пролази кроз ваше хришћанско владање? Не кроз теорију,него кроз праксу хришћанског владања.Па додаде: "Ово дело треба да започнетe одмах ако заиста волите своје дете.Овог тренутка видио сам његову душу:сaтрвена је".

Родитељи једног дечака који је имао проблема са нервима,посете старца тражећи да им помогне у њиховој невољи.Старац "осмотри" дечакову душу па рече: "Ваше дете има јако добру душу, бољу него ја. Оно није болесно,него је повређено и узнемирено због ваше гордости и због рђавих пријатеља са којима се дружи. Но,излечиће се уколико ви будете напредовали на путу светости. "Кад jе то чула, мајка очајнички почне да плаче јер је сматрала да она не може живети бољим хришанским животом него што сада живи.Тада јој старац рече:"Освећење није ништа недостижно, напротив, оно се лако постиже-довољно је да стекнете смирење и љубав."

Шта да радим да пронађем радости у животу?

 
 Савјети, дијагнозе и терапије старца Порфирија

Неко упита Старца одакле потиче повишен холестерол који је установљен у његовој крви. Овај му одговори:"Потиче од твоје превелике бриге и од исхране."

Шта да радим ,Старче,па да нађем радости у свом животу?
 
-Да читаш Свето Писмо, да одлазиш у Цркву, да имаш духовника, да се причешћујеш, другим речима, да будеш добра хришћанка.Тада ћеш наћи радост за којом трагаш.

-Често ме обузима меланхолија,Старче?
-Зашто си све време затворена у својој кући?

-Куда да идем?
-Прави излете,одлази у брдо.То много помаже.

За успешно решавање свих проблема, Старац је препоручивао молитву. Неко би се пожалио да пати од упорне несанице-Старац би му одмах преписао лек: Молитву. Он би послушао савет и коначно би се излечио од несанице,али би истовремено добио и нешто узвишеније:научио би да се моли за своје проблеме.

Депресивном човјеку може да помогне рад као интересовање за живот. Башта,биљке, цвеће, дрвеће, природа, шетња у природи, пешачење-све то помаже човеку да активира и да се у њему пробуде друга интересовања.Све то утиче као лек. Бављење умјетношћу, музиком или нечим другим,такође веома добро утиче.

Ако нема више пророка, одакле долази прозорљивост?

Старац Порфирије

Старче, какав одговор дајете онима који Вас питају и траже од Вас објашњење за благодатне дарове којима Вас је Бог обдарио? Јер, и нас често питају о томе, па нам чак наводе познату народну изреку: "Нема пророка после Христа".

Уместо непосредног одговора, старац Порфирије је саговорника упутио на седму главу старозаветне књиге Премудрости Соломонове, где у 27. стиху стоји следеће:

"Поколењима се усељавајући у душе светих, пријатеље Божје и пророке ствара светодуховска благодат и енергија".

Пошто стихови 15.27. јасно говоре о занимљивом питању деловања Светога Духа кроз поједине личности које су носиоци благодати, у наставку ћемо их навести:

"А мени нека Бог да да говорим по уму и да се достојно сетим онога што ми је дато, јер Он је и Премудрост и водитељ и мудраца исправитељ. Јер у Његовој руци смо и ми и речи наше, свака разумност и делатности знање. Јер Он ми је дао истинско познање бића, да знам устројство света и дејство стихија, почетак и крај и средину времена, измене сунчевих повратака и промене годишњих доба, годишњи круг и положај звезда, природу животиња и нарави дивљих звери, струјања ветрова и људске помисли, разноликост биља и моћи корења. Спознах и оно што је скривено и што је јавно; јер ме научила Премудрост изумитељка свега.

Јер у њој је дух разума, свети, јединородни, многострани, танани, благољетни, светли, чисти, јасни, незлобиви, добротољубиви, продорни, неодољиви, добротворни, човекољубиви, тврди, крепки, безбрижни, свесилни, свевидећи и све духове прожимајући, умне, чисте, светанане. Јер Премудрост је покретљивија од сваког покрета, а прожима и прониче све и сва чистотом; јер она је дах Силе Божје и излив чисти Сведржитеља славе; зато се ње ништа нечисто не дотиче. Јер она је одбљесак светлости вечне и огледало чисто Божанског дејства и слика Његове доброте. Једна је она и све може, и обитавајући у себи самој - све обнавља и поколењима се усељавајући у душе светих, пријатеље Божје и пророке ствара."

Из књиге

 

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

Глас Старца Порфирија - о хаосу

 Превод

 "Можда међутим, према Божијем плану, тако ће доћи, да ће људи сагледати и увидети хаос у потпуном светлу у потпуности жив пред њима, да ће рећи: '. Оох  падосмо у хаос, изгубљени смо.. Сви назад, сви назад, окрените се, обманути смо. "И они ће се вратити на пут Божији и Православље ће засијати То је оно што тражимо, тако желимо да буде, полако-полако, да буде  по милости Божијој.. Бог све чини тајно. Он дела не желећи да утиче на људску слободу, Он доноси ове ствари, и полако-полако, полако-полако, човек иде тамо где и треба да буде. ".

Како да моји родитељи поверују у Бога?

Хтео бих, Старче, да учиним нешто да и моји родитељи поверују у Бога онолико колико ја верујем, јер су веома млаки у својој вери. Но, сад је касно, пошто су већ у поодмаклим годинама и налазе се при крају свог живота.

- Уопште није касно. Штавише, у том добу је најбољи час.

Из књиге
Старац Порфирије Кавсокаливит

Желим да постанем монах.. имам збрку и недоумице!!

  Из разгвора са старцем Порфиријем

Оштроуман или глуп?

Почео сам полако и неусиљено да отварам своје срце пред њим и да му причам о свему што ме је притискало.

- Старче, желим да постанем монах. Волим монашки живот. Желим да живим за Христа. Често одлазим у један манастир. Међутим, у мени влада права збрка; имам много недоумица. Реците ми, молим Вас: да ли монах треба да буде оштроуман или глуп?

Јер, за све што наумим да учиним, стално ме прекоревају и кажу: "Монах нема своје личности. Овде не треба да чиниш онако како си досад знао, него како си овде затекао, односно како ти се каже. Монах не диже главу нити противречи".

Са друге стране, слушам како хвале свакога ко нешто постигне: постигао је то јер је оштроуман и све му полази за руком. То ме веома збуњује.

На то ми Старац одговори:

- Човек који, попут монаха, преда своје срце Христу, постаје сасвим други човек. Његов ум се отвара; бива испуњен Христом. Чујеш ли? Јеси ли ме разумео? Бива испуњен Христом. А кад су и ум и срце неког човека испуњени Христом, онда је он мудар, онда је оштроуман - Дух Божији га поучава у свему.

Он је "оштроуман" не у оном смислу како то схвата свет - да даје одговоре који ће задивити друге, или да неки посао ради боље од других. Не у том смислу. Како да ти то објасним?

Пред тешкоћама које пред њега искрсавају, он се не збуњује, не очајава; прибегавајући Христу, Који је у њему, проналази ваљане и лаке начине да те тешкоће превазиђе а да при том не бива изнутра истрошен. Јеси ли ме схватио, Георгије? (Изговорио је моје тадашње световно име, иако ме никад за њега није питао, нити ме је ико представио по имену. Био сам запањен.)

- Схватио сам, Старче.

- Онај ко је своје срце предао Христу, тај не пати, било какве тешкоће да га сналазе. Он се радује; преиспуњен је унутарњом радошћу. Делатан је. Опрезан. Не чини грешке, не наноси штету. Ум, руке, ноге - покрећу се благодаћу Божијом. Како такав човек онда може бити глуп?

Постоје, наравно, и случајеви у којима он треба да се прави глуп Христа ради.

- Како да се прави глуп?

Тако што прећути оно што зна, али са неким унутарњим циљем; тако што се прави да не разуме, да не зна, јер има на уму неки добар циљ. Томе ће га, мало-помало, научити Дух Свети. Јер, кад је у нама Христос, онда ми не управљамо собом. Христос живи у нама; Он управља нашим животом. 

Монах Агапије

Божански огањ који је старац запалио у моме срцу 

 Из књиге

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

Pазлика смиреноумља и комплекса ниже вредности

Старац је говорио о разлици између смиреноумља и комплекса ниже вредности. Смирен човек, говорио је он, није расцепљена личност. Он је свестан свога стања и није изгубио средиште своје личности. Свестан је своје грешности, своје ништавности, и прихвата примедбе свог духовника или своје браће. Тугује, али не очајава. Потиштен је, али не пада духом и не пада у јарост. Онај који је обузет комплексом ниже вредности, споља посматрано, испрва наликује на смиреног. Но, ако га само мало дирнеш или посаветујеш, његово раслабљено "ја" негодује, узнемирава се, односно губи и оно мало мира што има. То исто, говорио је Старац, дешава се са патолошки меланхоличним човеком у поређењу са покајаним грешником. "Меланхолик општи једино са собом и занима се само за себе. Грешник који се покаје и исповеди, излази из самог себе. То је оно велико што има наша вера: исповедник, духовник. Кад си нешто испричао духовном оцу и добио опроштај, не враћај се назад." То је изричито наглашавао: да се човек не враћа на претходне ствари, него да иде напред.

Из Књиге

 

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

Поуке које читамо нису упућене нама!

  Читање духовне литературе је јако корисно данас, налазећи се на ветрометини свакодневних проблема и духовног растројства постаје утеха и дуго чекани мир. Будући да је доступна како на интернет страницама у штампи и књигама појављују се сувишне дилеме око поука старца везане за одређен духовни проблем. Често су поуке стараца објављене управо од оних коме су оне биле и упућене али не односе се на конкретног читаоца, иако читањем може да има велику духовну корист.

 У разговору са свештеником Георгијем Ефтимиу о старцу Порфирију он каже:

 Људима који су на око имали истоветан проблем старац Порфирије говорио је различите поуке, јер су постојале другачије околности, и сваком човеку је био потребан другачији лек за решавање његових проблема. Због тога нам је често говорио: "Немојте другим људима говорити ово што вам ја сад говорим, јер је ово лек за вас, за ваш случај. Неком другом човеку, чак иако наизглед има исте симптоме као ви, ови исти лекови неће донети добар исход".


 Из књиге
СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

Старац Порфирије и непристојно одевене жене

Два догађаја из живота светог старца Порфирија показују расуђивање које морамо да имамо према нашим ближњим.

Девојка у "Супер мини сукњи" има дивну душу!
 Пре много година, када је старац био на Поликлиници у Атини, једног дана ходајући Омонијом  са две девојке које су биле његова духовна чеда, он је видео са друге стране улице младу жену  са изазовним изгледом. Носила је  "супер мини сукњу" која је била у моди. Када су је видели, Старац је рекао:"Шта  кажете, шта мислите? Осуђујете ли ту жену?"

"Не, старче", одговориле су, схвативши своју позицију.

"Добро чините што је не осуђујете", рече старац. "Не судите људима према њиховом спољашњем изгледу. Та девојка коју видите има дивну душу. Она има динамичну душу. Оно што она сада ради, то је наметљиво и због снаге њене душе. Замислите шта би се десило када би та девојка упознала Христа, и знала све што ви знате. Онда би сигурно достигла високо. ".То је био начин на који је o.Порфирије саветовао и поучавао. Он је водио и поучавао кроз живот.

Дошли су код старца у неприличној одећи
 Једног дана, када сам отишао старцу, он се сусрео са неким девојкама које су дошле да га виде. Међутим, оне су биле непристојно обучене. Старац Порфирије је ћаскао са њима о разним духовним темама, али није направио никакав коментар о њиховом изгледу. Признајем да сам био огорчен на те девојке, које су дошле ​​оваквом светом старацу непристојно обучене.  Згражавао  сам се чињеницом да старац Порфирије није уопште обраћао пажњу на то.Када су девојке отишле, он ми је рекао, насмејано:

"Господине, ја нисам тако строг као ви."

Наравно, одмах сам знао да је похватао моје помисли и згражавање. Али сам га питао:"Зашто то кажеш старче?"

Он је тада рекао:"Девојке су дошли  тако обучене, а ја нисам коментарисао јер имам другу тактику.. Јер, чак и да сам им причао о изгледу, пошто немају веру у Христа, оне се тога неби придржавале. Прво покушам да их доведем вери у Христа, а потом, оне ће сaме схватити своју грешку и исправити је. "

Извор

Рак се махом јавља код ојађених душа

Отац Порфирије (Кавсокаливит) са Оропоса говорио је:

"И ја сам изучавао рак, и запазио сам доста појединости.
Рак се махом јавља код ојађених душа, код немирних људи напаћених разним догађајима и притиснутим бригама.
Кад оболиш па ти кажу да је у питању рак, потпуно се предај љубави Божијој.
Умири се, буди спокојан, љуби свет, љуби све. "

Свети старац Порфирије са Оропоса, захваљујући благодати, могао је по потреби да буде савременик људи разних епоха; захваљујући благодати он је могао да буде њихов сапутник у географским пространствима и историјским временима; захваљујући харизми и службама могао је да буде њихов заједничар и сарадник, зналац њихових проблема и тумач истих.

И опет, он исти, налазећи се у благодати, бивао би саучесник у животима људи као живи пастир, Утешитељ и исцелитељ, учитељ, пророк и молитвеник - ка живом, личном и саборном Христу.


Епископ крушевачки г Давид (Перовић)

Оно што ми не можемо да учинимо, учиниће Бог!

Молите се више за друге него за себе. Изговарајте речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а имајте на уму увек и друге. Сви смо деца истог Оца, сви смо једно. Стога, када се молимо за друге, кажемо: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а не "помилуј их". На тај начин признајемо да су они заједно са нама.
Молитва за друге, вршена благо и са љубављу, некористољубива је и доноси велику духовну корист. Облагодаћује онога ко се моли, али облагодаћује и онога за кога се он моли. То значи да низводи благодат Божију. Кад осећате велику љубав и кад вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али, при том вам ваља умрети за себе. Јесте ли разумели ово ?
Ви се жалостите када други нису добри, док би требало да се предајете молитви како би се дошло до жељеног циља помоћу благодати Божије. Ви указујете на добро ослањајући се на своју мудрост, а то, у ствари, и није баш толико исправно. Тајна је нешто друго. Тајна није у ономе што ћемо рећи или што ћемо саветовати другима. Тајна је у нашој преданости и посвећености, у нашој молитви Богу да код наше браће и наших сестара завлада, благодаћу Божијом, оно што треба. У томе је тајна. Оно што ми не можемо да учинимо, учиниће Његова благодат.


Старац ПОРФИРИЈЕ Кавсокаливит
Преузето из књиге "Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита"

Будућим мајкама

Старац је говорио једном дечјем лекару:

Саветуј будућим мајкама да у себи негују осећања колико их је Бог почаствовао тиме што их је удостојио да данас-сутра постану мајке. Од тренутка када су почеле да у себи носе зачети ембрион, оне живе још једним животом. Нека говоре свом још нерођеном детету. Нека га милују одозго преко своје утробе. Ембрион на тајанствен начин осећа то миловање.

Нека се са великом љубављу моле за њега. Важи и супротно овоме. Не само већ рођено детенце, него и ембрион у утроби осећа недостатак љубави своје мајке, осећа њену нервозу, њену гневљивост, њено гађење. У његовој нежној души то отвара духовне ране које ће га пратити кроз читав живот. Мајчина света осећања и њен свети живот освећују њено дете од самог тренутка када га је зачела.

Исто ово важи и за детињег оца.

Старац Порфирије Кавсокаливит

О манији пророчанства задњих времена

Контроверзна пророчанства стараца o задњим временима

Приликом читања биографије и учења модерних светих стараца, неминовно ће се наићи на разна "пророчанства" која су изнели о последњим временима и догађајима. Ова "пророчанства" су посебно у модерним временима настала током периода високе анксиозности  православних хришћана - у словенским земљама са успоном комунизма и у Грчкој, посебно од 1970-их  јер се приближавао и почетак другог миленијума. Већи део другог произилази из пораста есхатолошке пропаганде која је инфилтрирана у Грчку са запада у преводу (из 1970 Хал Линдсијева'- Велика Планета Земља је објављена после Шестодневног рата на Блиском истоку које је покренуло мноштво есхатолошких списа на западу), и  "Протоколи сионских мудраца" превод на грчки у антисемитском фалсификату од стране грчког политичара у 1980. Фасцинирани овим списима, православни традиционалисти су  почели да сагледавају своју традицију и да примењују ове наизглед убедљиве портрете скорог  другог доласка Христа и стварали своје . Нажалост, многи од наших вољених светих стараца и савремених светитеља су инспирисани овим списима и традицијом, да су многи у конфузији бог тога. Лично верујем да је то углавном због једноставности њиховог срца, јер ови нео есхатолошки и заверенички списи не изгледају у складу са аспектима православне есхатологије, уколико  се насилу не помире. Ово нетреба никако тврдити као аутентичност или светиња светог старца, јер нико није непогрешив и Бог може да има своје разлоге због допуштања таквих ствари.

 Али нису сви наши свети старци били сличног ума о овим есхатолошким питањима. У ствари, када су се ови свети старци  питало о овим питањима, они се одлучно не слажу са оним што су други свети старци говоре о тим стварима. При томе, они никада не би покушавали да дискредитују тог другог светог старца са којим се не слажу,  али га и даље сматрају  Божјим човеком са посебним даровима Духа Светога. Они препознају да су ове ствари не говори по "откривењу", него кроз своје мишљење или зато што је традиција била та у коју су се уверили својом логиком. Нажалост, већина људи не може рећи разлику између правог пророштва и мишљења, и то је изазвало велику упрчатљиву конфузију у савремено Православље.

Један од најпопуларнијих и љубљених светих стараца данас је Старац Пајсије светогорац (+ 1993). Он је један највећи посебно познат по својим  пророчанствима о последњим  временима која циркулишу по целом православном свету. Старац Порфирије Кавсокаливит (+ 1991) је био још један свети старац нашег времена веома омиљен од стране православних хришћана. Ова два света Старца сматрају се два најјача стуба светости у 20. веку грчког православља. Међутим, на кључно питање у есхатологију они се не слажу, слично као и апостоли Петар и Павле што се не слажу у Делима Апостолским по питању Јевреја и народима у раном хришћанству. У ствари, Старац Порфирије је цензурисао старца Пајсија због циркулације његовог есхатолошког материјала. Из овог догађаја, многе важне лекције се могу научити од савремених православних хришћана. Из тог разлога се детаљи овог догађаја су испод написани....

 Посланица старца Порфрија  старцу Пајсију
У интервју за телевизију Кипра, митрополит Неофит Морфоски говорио је о његовом личном односу са старцем Порфиријем, Јаковом,  Евменијем и Пајсијем. Он каже у интервју да га је старац Порфирије упутио код старца Јакова Евијског да га има за свог духовног оца. Митрополит је тада студирао на Правном факултету пре него што је ушао у црквени живот. Његов утисак о старцу Порфирију је био такав да је старац могао да буде усклађен у души са другима на интимнији начин, као рендген апарат, него други старци које је упознао, као што су старци, Јаков и Евменије и Пајсије. То је зато што сваки свети Старац има посебан дар који се испољава  много јаче од других светих Стараца.

 Посебан дар старца Порфирија изнад свих осталих грчких стараца, према митрополиту Неофиту,  је дар прозорљивости и предвиђања будућности. Имао је јединствени дар да види не само будуће догађаје, него и оне из прошлости такође. Он је могао да вам кажем о различитим минералним сировинама испод земље боље него геолог, могао је да утврди тачне покрете звезде боље од астронома, и ако има нешто испод мора,  у вашем дому да је потребно  сазнати, он би вам то открио такође.  Имао је веома ретку харизму коју је мало ко у историји Цркве икада имао. Шта је међутим упадљиво је да он, упркос његовим јасним визијама ствари у прошлости, садашњости и будућности, никада није говорио о знацима последњих времена.
 Митрополит  је рекао да је ово веома снажна порука људима данашњице који су преплављени многим наводним пророчанствима и предвиђањима која се односе на крај света, владавина Антихриста и други Христов долазак. То су у ствари само шпекулације и неоснована тумачења списа људи из прошлости које су изречене у нашем времену да се носе са разним променама кроз које је наш свет  прошао протеклих неколико стотина година, а посебно сада када смо ушли у други миленијум после рођења Христа. Црква саборно функционише, то је Сабор. Пошто се Синод Цркве није изразио по овим питањима, онда ниједан појединац не може да то интерпретира на начин који њему одговара. Из тих разлога и разумевања времена у којем живимо, старац Порфирије није открио ништа о догађајима последњих времена које су му откривене, по Божијој вољи. Тако да богато обдарен даровима прозорљивости и пророштва, старац Порфрије систематски је избегавао да говори о апокалиптичким догађајима.


Када је Митрополит Неофит био ђакон на Кипру, отишао је да посети његов старца Јакова у Евију. У време када су људи били у грозници око догађаја последњих времена, о смислу бр. 666, идентитет антихриста, итд. Такође, Архимандрит је објавио најпродаванију књигу о апокалиптичним догађајима. Он је отишао код старца Јакова и питао га за своје мишљење о свим овим питањима. Старац Јаков је тада говорио веома ауторитативним тоном, што није од њега било то очекивати, јер је говорио много скромније од свих осталих грчких стараца које је познавао. Он је рекао: "Слушај ме Неофите, старац Порфирије и неми Јаков не говоре  о ничему.  Нити о стварима садашњице, нито о стварима које долазе, осим уколико им то изричито Свети Дух открије... До сада Свети Дух није открио такве ствари мени, о Антихристу, ни о ратовима које долазе, нити о будућности. "Ово су тачне речи старца Јакова и митрополит каже да није додао нити одузео од његовиx речи.


Митрополит Неофит:
 "Морам да поменем да постоји посланица која се чува у манастиру на Светој Гори, и  било би добро да је чувари ове посланице некада и објаве. Ово је посланица старца Порфирија упућена старцу Пајсију. Разумем да би садржај ове посланице оспорили неки од наше духовне браће, али је добро да буде оспорена на овај начин. Боље је да се оспорава, него да се пада у претеривања.. Ова посланица је од човека који је веома почаствовао и поштовао старца Пајсија. О.Порфирије  ми је рекао да је отац Пајсије човек Божији.  Написао му је:
 Љубљени мој оче Пајсије, шта ти се десило? Ако  ће Цариград бити ослобођен или не, то је брига политичара и војних владара, а не монаха па чак ни архијереја. Ако ће Антихрист доћи, то мора бити брига Архијереја и  њихова је дужност да обавесте људе. А када то време дође, Бог ће нам дати просветљене архијереје који ће просветлити људе. Ми монаси, ако и припадамо свештенству, морамо Литургијски да се молимо за спасење читавог универзума. А ако смо прости монаси, морамо да плачемо над нашим гресима. Сада због моје љубави према теби, и знајући колико волиш Христа, дајем ти правило да не говариш о овим стварима поново због твоје велике љубави према Малој Азији и хеленизму.

 И о. Пајсије, овај велики Божји човек, учинио је послушност овом великом старцу стараца, о. Порфирију. Од тада он је ћутао о овим стварима, јер је схватио да и најмањи коментар  би често преувеличали његови посетиоци под великим утиском. Да не помињемо о томе да неки од ових пророчких изрека нису његове, него су  цитирани од различитих људи, или погрешно цитирани, и са другим стварима често је цитиран из бележнице његовог духовног оца, Светог Арсенија Кападокијског, који је био и његов кум. Свети Арсеније је примио дар пророштва [или је чуо од других] и забележио је велики број ствари. Старац Пајсије коментарисао би неке од забелешки које је имао у својој бележници.

Сада шта можемо рећи о свему овоме, него да се дивимо великом и одлучном духу старца Порфирија. Духу опреза, бдења и смирености. Али, имати ово смирено трпљење о догађајима последњих времена, било социјална, политичка или лична, вежба стрпљења је веома потребна....

Рад Цркве је да ослободи људе, да откупи људе. Када се људи ослањају на тумачење знакова времена и будућности, та манија о стварима које долазе често отуђује људе од суштине духовности - од њихове личне борбе, очишћења срца,  личне трауме, и наше потребе да постанемо добри, да лечимо наше страсти...То је суштина проблема.

 Једном сам питао старца Евменија о овим стварима, а он је одговорио врло једноставно. Он је био најједноставнији од свих стараца, човек од ретких речи који није волео бескрајне духовне разговоре. Требало је да буде инспирисан неким или нечим како би говорио. И када сам га питао о циркулисању свим пророчких разговора , рекао је: "Знаш, ја лично не верујем да ће Христос дати само 2000 година милости свету. То ми једноставно не изгледа довољно дуго'. "

 Разговор старца Порфирија са старцем Пајсијем 
 
О. Акакије, духовно чедо старца Порфирија у недавном разговору о свом старцу допринео је даље корисне информације о овој теми. Након што је био питан током тог периода по питању и одговорима и мишљењу старца Порфирија на питање о грчким личним каратама , о. Акакије је одговорио:
"Дозволите да вам кажем, старац је имао нешто другачију филозофију. Он би нам рекао да се не бавимо много са таквим стварима.. Не зато што он то није знао. Он је разумео све. Ако се сећате, као што је написано у књигама, када је отишао у Патмос  доживео је целу апокалипсу и знао је све о последњем времену, али он није волео да се бавимо датумима и есхатологијом.. Он је рекао да је најбољи начин да се припремимо за час Христовог доаска да уклонимо Антихриста из себе и да смо заокупљени  Христом. Затим, чак и ако смо позвани на мучеништво, ми ћемо и ићи.. То је филозофија старца.....

 Објаснит ћу  вам догађај. Сећате се памфлета старац Пајсија који је циркулисао1987 о бр. 666 и личним каратама. Тог лета, крајем августа, ја сам био на Светој Гори иотишао сам да би узео благослов од старца Пајсија и мало поразговарао са њим, јер сам имао са овим старцем  добар однос. Али, овога пута старац се веома разликовао од претходних пута када сам га посећивао. Он је говорио о знацима времена и о Антихристу са осећајем хитности. На крају је рекао да није могао да говори ни са киме рекавши нам да јузмемо памфлет и идемо. Тако је разделио памфлете за око тридесет људи који су били тамо. Сви смо кренули  и близу његове келије сви су отварали овај памфлет, али када сам тражио да погледаом и прочитате схватио сам да нисам имао за себе ни један. Он ми је био понудио памфлет, али ми га није дао. Тако сам отрчао назад  пре него што је затворио врата, да примим памфлет. Али, старац Пајсије ме је чекао на вратима са памфлета у руци. Чим сам стигао он ме је погледао у очи и  дао ми је тај памфлет рекавши ми три пута: "Хвала ти, хвала ти, хвала ти. 'Нисам разумео шта је мислио тиме 'хвала' .Поглед његових очију гледао је дубоко кроз мене.
 Тако сам прочитао памфлет и напустио Свету Гору. Касније сам посетио старца  Порфирија, причали смо мало, а онда је рекао: сутра ћемо рећи више. Сутрадан је била недеља, а после Свете Литургије, као што је то уобичајено отишли смо ​​у башту са господином Георгијем, који је држао високу функцију у суду а после његовог одласка у пензију  посветио се старцу и надгледао све послове који су се дешавали у манастиру. После ме након кратког разговора старац Порфирије упитао:, 
 'Да ли си пролазио крај старца Пајсија'? 
Рекох му: 'Да'.
"Шта ти је он рекао? '
Рекао сам да је делио памфлете, и тако даље...
"Да ли имаш тај памфлет? '
"Имам га", одговорих.
И старац поче да га чита, чита са пажњом и рече ми : "Ах, ја се не слажем. Нисам видео ствари на такав начин. "
А тада, без мога схватања, почео сам да одговарам старцу Порфирију, али не својим мислима и својим гласом. Из мог гласа могао се чути глас стараца Пајсија и он је реаговао на одговор старца Порфирија. Овај разговор сеодужио, све док високи господин Георгије није рекао: 'Али, старци немојте да се неслажете. " Био је у праву када је рекао старци, јер сам још био млад човек из света и светску носио одећу. Он је био у праву, рекао је старци, јер ја нисам говорио, него старац Пајсије је говорио кроз мене. Тада сам схватио зашто је он рекао  'Хвала'. Мој дух га је примио и дао му гостопримство и са мном уједињен  разговарао са старцем Порфирије у вези ове страшне теме. Зар је ово било неопходно? Као што знамо, био је у стању да комуницирају чак из далека. Али ово је још један предмет. Ово је због тога да би ова тема  била јавна и постала позната, тако да би могло бити искуство о којем ће се говорити. Када је Георгоје рекао старци немојте се неслагати, старац Порфирије га је прекори рекавши: 'Не, не слажемо се"!

 Да би избегли неспоразум, оба старца Порфирије и Пајсије су велики светитељи. Али чак и у Старом Завету постоје инциденти у којима се чак ни анђели нису слагали, и Свети Јован Златоусти објашњава ово добро. Ако се сећате, када је пророк Данило молио и постио и Арханђео Гаврило чекао 21 дан да га посети, рекао ја да чека толико дуго, јер анђео Персије није дозволио да пређе границу, и било је неопходно да сеАрхангел Михаило  укључи, и онда је ушао. А Свети Јован Златоусти објашњава да се чак ни анђели не слажу, јер они не знају све. Сваки је имао своје наређење од Бога. Бог је дао једну команду анђелу Персије, а другу Гаврилу, и Арханђел Михајло је морао да се укључи како би анђео Персије примио ово. Ни анђели не знају све. Ово се десило и са Петром и Павлом, Павлом и Јаковом, Павлом и Варнавом. На дргом месту Златоусти каже да су се усагласили да се не слажу око духовних разлога, или су се неслагали око тога што су оба Бого-носци, итд итд Зато вас молим да не помислите да не желим нешто да кажем против светих. Недај Боже.

 Онда сам одговорио, а сада је то веома важно. Рекао сам: "старче, у наше дане знамо за  вас обојицу у Цркви. Ако се оваас двоје не слажете, на кога треба да се ослањамо, коме треба да верујемо, на који начин треба да живимо? "А старац ми је одговорио врло скромно: "Сви ми заједно да будемо послушни Цркви." Ми чекамо да Црква води људе.

Вероватно 1998, у време Архиепископа Серафима, одлука је објављена да бр. 666 на ИД-а, ако постоји, није печат Антихриста, али нећемо примити идентификатор као ствар савести. Ова одлука постоји од 1998 по хијерархији Грчке Цркве. Ми очекујемо да јерарси Цркве, поведу народ тако да неби било анксиозности. Дај Боже да се ово деси. Осим тога, не желим да кажем ништа. Не желим да заузмем став о овом питању. "

 Желим  додатно да укажем да је О. Василиос Волудакис, у својој књизи Антихрист, број 666 и анксиозност хришћана (грчких) пише на страницама 109-110 у вези последице цензуре старац Пајсије од старца Порфирија:

"Отац Пајсије је наставио кратко време да  говори искључиво о питању бр. 666 гостима, а затим престао да се страствено бави са овом темом У ствари, неко ми је рекао недавно. Да када је отишао 1990 на Свету Гору и питао О.Пајсија о теми бр.666 и личним каратама, он је одговорио: "Зашто желиш да се окупираш са овим стварима? Окупирај се Христом и Црквом? '"

 Објашњење Светог Варсануфија

За оне које мало мучи све ово, посебно у вези са неким од пророчанстава које је можда старац Пајсије у оптицај доставио а које у потпуности не осликавају Божанско откривење, Следећи цитати Светог Варсануфија у одговору на питање 604, може бити од помоћи и разјаснити битне ствари :

604. Молба. Владико, ти си нам предсказао своју кончину. Ја се налазим у жалости и страху да због своје недостојности не будемо остављени од Бога. Због тога те молим да ми даш реч да ћете нам помагати и по вашем одласку, као што сте нам помагали до сада, при вашем животу, те да ће нам Бог, по милости својој, помагати у свему.

Одговор: Бог је једном рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јев.13,5). Ми верујемо Богу да ће учинити и више од онога (што је чинио) када смо били с вама. Говорио ти нама или не, Бог ће вам помагати више неголи што сам тражиш, као што је рекао апостол: Јер не знамо како треба о чему ћемо се молити (Рим.8,26). Господ наш Исус Христос, који је ради нашег спасења сишао са Очевог престола, нека вас спасе, обнови и сачува од лукавог, уз ваше садејство, молитвама светих. Амин.