Упокој Господе

 

Небеска Србија, није ништа друго него небески Рај,

она, је само једно од многих рајских насеља у њему.

Зовемо је тако, јер тамо испратисмо многе наше.

Смрћу се једни од других растајемо, али ту није крај.

 

У том рајском насељу постоји трг Св.Саве.

Око трга су улице Хиландарска, Студеничка, Јасеновачка, Косовска..

Заједно, оне се сливају према своме тргу, и чине цјелину.

Док се у свакој од њих вијори застава крсне славе.

 

Памтим једну широку улицу у којој су живели многи људи,

дјечијих игара, смјеха, несташлука, радости, музике и пјесме.

Улица бјеше опасана житним пољима благим, мирним и плодним.

Ту живљаху људи, разног узраста, година, вјере и ћуди.

 

Препоручујем Господе и њу, прибројати светосавском, небеском насељу,

јер сваком крштеном је мјесто ту, крај отаца и сродника наших.

И док се на земљи крхки и њежни животи гасе, један по један..

 Многе замрле улице и  села стрпљиво чекају  дан, да би васкрсли у весељу.

 

Христос Воскресе

Упокој Господе слугу твога Горана

Будимо човјечни, будимо људи

Будимо људи

Сестре моје и браћо моја,

да вас ова порука не чуди,

волимо своје ал' поштујмо туђе,

будимо човјечни, будимо људи.

Молимо се Господу Богу.

С молитвом заспи, с молитвом се буди,

не скрећимо никад с Његовог пута,

и у највећој муци будимо људи.

А кад сотона пожели да нас куша,

и разне земаљске части нам понуди,

помислимо на Царство Небеско,

издржимо браћо, будимо људи.

Пазимо дјецу и своју и туђу.

Недајмо нико да им науди.

Учимо их молитви и вјери.

Васпитајмо их да буду људи.

И када сав свијет зарати,

и када цијела земља полуди,

ми сачувајмо себе у вјери,

до самога краја будимо људи.

Не можемо бирати судбине своје,

али свако треба да се потруди,

што часније свој крст да носи,

вјерујмо, молимо се, будимо људи.

Јер када дође судњи дан,

исти ће Судија да нам суди,

и зато немојмо чинити зла.

волимо, праштајмо, будимо људи.

Јасмин Земић 

КПЗ Бања Лука

2009.

Петрина песма о Св.Георгију

Св.Георгије (Ђурђрвдан)

Млади јунак, трибун царски,

призна Христа и пред власти.

На муке га цар постави

да му веру ту забрани.

Диоклецијан му стави много мука,

ал га штити Божија рука.

Бог му даје брзо исцелење.

Кад видеше људи, примише крштење.

Свети Ђорђе као јунак прави

кад пред војском он се представи.

Коња бела млад јунак јаше,

а каишом око струка паше.

За каишом сабља окачена,

око врата долама црвена.

Копље му је стало у десницу

држи чврсто, стегао песницу.

Кожне чизме стале у узенгије,

мили Боже, јунак диван ли је!

Коса му је као бела свила

к'о да му је одгојила вила.

Очи лепе, а румено лице,

складно стоји наспрам две вилице.

Грађа му је као у јунака,

достојно га отхранила мајка.

Свети Ђорђе заменио царство,

баци земно, а пригрли небеско прекрасно.

Када Ђорђе преко неба језди,

сија јасно, налик је и звезди.

Поштујте га, људи! Позовите гласно!

Нека помогне док још није касно!

У слави ће похитати часно.

Александра царева жена,

призна Христа, бива прекрштена, 

па због тога одмах убијена.

И многи су пострадали часно,

што су веру прихватили јасно.

Красно име, красна слава,

ко је слави, тога спасава.

Кад се преци прекстише,

заштитника тада примише. 

Тад се прима печат Оца, печат Сина,

печат Духа са висина.

Обећање своје дајеш

да га љубиш а не кајеш.

Георгије, славо моја,

ја сам сада слушкиња твоја!

Заштита си моја мила

куд год кренем и где била.

Од злог ме увек брани

и са хлебом ти ме храни. 

Потомци су славу дали

и сви су те они звали.

Кад си коме затребао, 

брзо си се одзвао

и помоћ си увек дао.

Петра Тегелтија

Из књиге Бисери Спасења  

Jа знам ко сам

Jа знам ко сам

по звону што са задужбина немањићких пева,

по јасности његова гласа,

по томе што ме од Студенице до Милешева

прадедови гледају са иконостаса

и што сваки у руци држи храм.

Ја имам

светитеља за оца и деда,

имам светитеља за кума,

и на небесима

све Сухој планини од громада

преко Ситнице до Раса и Хума

моја лоза влада.

Ја знам ко сам

и по мржњи бесомучној

којом ме злопакосни гоне одвајкада,

знам по томе колико сам Угру

пред очима црн

и по томе колики трн

у сан Византији моја моћ забада.

Ја знам ко сам

и по пријатеља својих господству,

и по благородности њихова лика

и слави им копља и штита.

Са свецима и краљима ја сам у сродству,

о мом пореклу из књига староставних

владар на далеком двору

и летописац у манастиру чита.

Десанка Максимовић

Иванина песма

Искушеник трпезарац

Ја сам свети трпезарац,

у манастиру искушеник само.

Опростите, ја свет нисам,

али јесте: моје послушање!

Име су ми такво дали,

да са страхом Богу служим.

Ја још немам молитвена крила,

да полетим – то не знадем!

Ал'кад дође право време,

а Бог усхтје,

са Оцима схимницима

с паном у ред

ја ћу да станем!

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

О, све љубави моје, где сте?!

О, све љубави моје, где сте?!

Кад душу своју губаву хтедох да извргнем,

кад ми је тешко било,

и кад помоћ од никуда долазила није,

где бијасте тад?!

Јер, да сте праве утехе и помоћ, 

и оно за што се издавасте,

не би ли душа знала и осетила то?

О, све лажне љубави моје,

сад тек схватих,

да сте голе страсти,

а ја трска коју повија ветар.

Као пену набујалог извора,

посматрах сав живот свој,

и као прашину под топотом коња,

кад је дигну и развију,

незнано куд.

 О, све љубави моје, где сте?!

Презирем вас, одричем вас се!

А биле сте нужно зло,

као мамуза неразумном коњу,

да не стропошта се у амбис.

О да сам сузе проливао

због глиба у души,

колико туговах за вама!

О, све лажне љубави моје,

једно ме само мучи:

Не могу да заборавим вас,

јер сте као жиг

кад удари се стоци,

те остадох белегом ваш,

а душом и срцем туђ...

О, све љубави моје, где сте?!

Јрм.Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

 

Тражих Те....

Тражих Те, ноћу руке ширих,

у болу и арлаукању,

и сведневном гњеву,

Те не нађох,

јер ни Илији у

громовима и муњамма 

нит' земљотресу и огњу,

већ у поветарцу и тихом гласу,

Ти се јави...

Скадарско стихословље

Јером.Илија (Баћан)

Камено срце

Мастилом љубави,

слово да напишем не знам.

"Делатно слово" од мене још даље је.

Богу за исповест, црту да повучем,

из тупог пера неће да кане кап.

Од јутра до вечери,

над папиром пера лебди врх.

Тишина, мук...

Из каменог срца не чује се дах,

далеко од себе да бацим га, 

ново мекано да нађем,

и нека буде у прашини

огрезла крв,

а на белом папиру

макар црта-покајања крви траг...

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

Даљина..

Заволех Те пре но што Те видех,

зажелех, вечно да љубим,

и у томе омете ме смрт.

Тражих Те и не нађох,

као у јутарњој измаглици

без пута лутах.

Не прецењујем старост,

не потцењујем младост,

не величам зрелост.

Тамо где си Ти - све троје су заједно,

али између Тебе и мене даљина...

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско Стихословље

Тешко је ал'не марим

Свеноћно да гледам у под,

мислене очи ка горњем Јерусалиму упрети, 

тешко је ал'не марим...

Са телом страсти, и ум упрљан

подићи толико високо,

тешко је ал'не марим...

Собом, знам, не могу ништа,

помоћ Одозго, ако не дође..

тешко је ал'не марим...

Јутро ме стиже,

са подочњацима, телесно будан,

стиг'о горе нисам,

тешко је ал'не марим...

И свакога дана замке исте,

у њих упадам данима чамећи,

тешко је ал'не марим..

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

И опет чучим, и опет чекам..

Многословна тражења моја 

не заборави, не одбаци сасвим.

Упрости ме Господе: благопријатну

 молитву помози да творим.

Као удовицу упорну,

што помиловање чека,

и за мене јадног

милост спреми.

И опет чучим,

и опет чекам, 

крај милосрђа двери,

ја јадни грешник.

Дрскост ми Господе, молим те опрости!

Ја друкчије не умем да се молим!

Јрм. Илија (Баћан)

Скадарско стихословље

Пред Господом

Као глув твор по јаругама,

као смрт пред пећином губавом,

као вода у пустињи поред жеднога,

као ноћ пред јутром,

као стрела пред метом.

Као гладна звер пред пленом,

 као живот пред недоношчетом,

као киша пред жедном земљом, 

као рана пред мелемом.

Као светло сунце над безданом,

као трава пред стоком везаном,

као писало пред чистом хартијом,

као преслица пред вуном неупређеном.

Ка грех пред покајањем,

као човек пред Богом,

као ја пред тобом, Господе

Скадарско Стихословље

Јрм. Илија(Баћан)

У Цркви..

У Цркви стојим,

и док мио,познат ваздух удишем,

схватам да постојим,

иако привидно сам,

знам да ту је и Он:

Сузе и уздахе броји,

јер хоће да оправда нас

у онај, када дође, Дан..

                             

                            Скадарско Стихословље 

                   Јрм.Илија (Баћан)

Када не буде било Срба тек тада биће мир

+Вл.Данило(Крстић)

ПАВЕЛИЋЕВА


Двоглава орла бијела да нема да нема краљева грба

Православцима вадите срце за Поглавников пир

Када низ Велебит и Босну не буде било Срба

тек тада биће мир



Да сваки Хрват к'о Усташа на земљу буде лаком

Благословио је Рим

Ко се не покрсти папски цијелом шаком у пакао с њим



Окујте Србе од мутне Драве до бисер Неретве

Прави је Хрват Гот

Сада су главе влашке доспјеле до крваве жетве

да би на Дрини био хрватски плот



Колијевку далматинску дали смо Талијану

да пресјечемо србиново у Босни клубе

Да покоримо Влахе римскому гвардијану

и срушимо православно кубе



Косидба нагла ту је оштрите независне каме

Србинов гркљан није скуп

Нека сами себи копају пасје јаме

све нам прашта учени надбискуп



По држави нашој голих лешева пластови жути

и наша стота бојна осваја Стаљинград

Свети наш папа мудро се моли ил шути

тек не омета косачки рад



Двоглава орла бијела нема, нема византискога грба

Православцима вадите очи за Поглавников пир

Када нестане са света Јевреја Руса и Срба

Тек тада биће мир.

 

Блаженоупокојени владика Будимски Данило (Крстић)

 Песма говори о страдању Срба од стране усташа и благосиљању тог злочина од стране квазихришћана из Ватикана.

Гледање у небо

Само још понекад легнем у траву,

и гледам у небо.

Некад то чиних и ноћу,

 испод светлећих звезда,

 упирући вискоко поглед

Онда не знадох то што

 звездано небо скрива,

те смело испитујући

пито'се свашта дрско.

Сад од срамоте поглед

ретко дигнем,

а сазнадох тајне неизрециве.

Недостојан, исувише недостојан

да се у небеске висине винем...

Остадох,

очију упртих у земљу..

Јрм.Илија Баћан

Скадарко стихословље

Из дневника једног калуђера

Циљ ми није да оборим Небо,

Њему и није место на земљи.

Реке се уливају у језера,

језера у мора,

а мора у силне океане.

А ови се разливају и стапају

с'Небом...

Толика присност где је,

мора нешто тајанствено да постоји.

Сешћу у чун и отпловити далеко,

да и ја нађем чари плаветних 

усана неба .

Ако их не нађем,

вратит се нећу.

Пољубићу море,

а оно, како већ зна и умије,

нек пошаље моје душе

усана додир - Њему...

Скадарско стихословље

Јрм.Илија Баћан

Цветић

Цветић

У букету сад је цветак један мање,

ал' цветићи ови тужни нису,

јер овима малим Бог са неба, 

силну радост шаље.

Цветић тај, незнатан је, мали,

ал'цио букет зна,

да тај цветић мали - фали.

У букету сви цветићи су исти,

брат на брата, један на другог личи.

Кад увене један, као да га нема,

тад суседни братић, цветак,

у свему га мења.

                                                     Скадарско стихословље

                                                                      Јрм. И.Б

АМАНЕТ

АМАНЕТ

Кад ја умрем децо, запалите свећу,
Ал' ја ни у смрти мртав бити нећу.

Не плашим се смрти, нити гробне таме,
Ја умрет не могу -Христос умре за ме.

Од вашега вида смрт ће ме сакрити,
Ал' смрт нема моћи мене умртвити.

Дуг се једном плаћа, Христос плати за ме,
Не плашим се смрти, нити гробне таме.

Бесмртни ме Христос бесмртним учини,
И Вечном Оцу крај Себе усини.

Ја умрет не могу и када би хтео,
Од смрти Ме Христос за навек отео.

Верујте у живот, то нек' ми је даћа,
Смрт и живот никад нису били браћа.

И љубите Христа - то је Нови Завет,
То Његов аманет, и од мене савет.

Вера коров коси, љубав руже сије,
Двојни кључ од Раја у њима се крије.

Христос ће ме Благи од греха разрешит'
Опростите и ви што вама сагреших.

Желим да будете сви од мене бољи,
Живећи у свему по Божијој вољи.

Кад ја умрем децо, запалите свећу,
Ал' ни у смрти мртав бити нећу!

                                              Св.Владика Николај Срспки Злаотусти

ПОМИЛУЈ

У отканој прошлости малих страдања мојих

положих сву своју наду.

У многометежном животу моме, 

разузданом и расијаном,

не поживех како заиста треба:

У настојањима - погрешан,

у смјерности - никакав,

у љубави ка ближњем - себичан.

Како ли ћеш на мене погледати 

Благи Владико мој?

Помилуј, помилуј прије него што

 језик проговори зло,

прије него што ногом коракнем

и руком дохватим забрањени плод,

прије него вјеђе моје

дотакну се  вјечности,

помилуј ме Благи Владико мој.

Скадарско Стихословље

Јрм.Илија (Баћан)