стварима, новцу, материјалним добрима сваке врсте, која се испољава у виду расипништва исто као и у њему супротној шкртости. Иако је наизглед другостепен овај грех је од огромног значаја, јер истовремено представља одрицање вере у Бога, љубави према људима и везаност за ниска осећања. Та страст рађа злобу, безосећајност срца, бригу о многим стварима, завист. Превладавање среброљубља је такође делимично превладавање ових грехова.
Из речи Самог Спаситеља знамо да је богатом тешко да уђе у Царство небеско.
Христос учи: “Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје
лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не
квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше” (Мт. 6, 19-21).
Овом греху су блиске многе страсти: страст према лепом облачењу, према
поседовању ретких ствари, према одабирању себи сваке ствари посебно и “с укусом”,
према лепом и модерном уређивању куће, отуда и брижљивост о распореду ствари, о
њиховом чувању, страх да се нешто не изгуби, страх од лопова, крађе, озлојеђност на оне људе који дотичу или траже ствари, такмичење са другима у стицању ствари, завист,
осуђивање, немилосрдност, презир према сиромашнима, човек почиње много пажње да обраћа на спољашњи изглед, и свој и оних који га окружују, отуда понашање често
опхођење почиње да зависи од тога “како се ко облачи”, поштовање расте или пада у
зависности од материјалног благостања ближњег, отуда и неправедност, човекоугађање, одвратност или ниподаштавање. Апостол страст среброљубља назива идолопоклонством.
Онај ко почиње да служи пролазној материји постаје њен роб и обожавалац, клања се
пролазном – твари, а оставља Творца.
Архим. Лазар Абашидзе
из Тајна исповести
