Бежите од обесхрабрења. Ако се обесхрабрење не савлада, сустиже га разочарeње…Безнадежност. Очајање. Отуда психички проблеми. Зато што се очајањем нарушава духовни свет, нарушава се логичко поимање човекове личности. И онда идемо психолозима како би нам дали таблету за утеху. То је узрок!Чему обесхрабрење? Допуштамо да нам ђаво глуми адвоката? Па, већ врло добро знамо да не постоји ни један дан у нашем животу, ма ни један једини, а да не сагрешимо. Зато што смо након пада (Адама и Еве) доживели суноврат. Немамо способност да стојимо непомични, јер на нас делује окружење. И захваљујући томе, да се тако изразим, чинимо грешке.
Тада долази ђаво да глуми адвоката. Тај “непогрешиви”. Да нам каже да смо ми грешни.
Колико пута сам вам рекао, да устајете са храброшћу говорећи
- “Бре врати се одакле си дошао”!
Доносиш ми обесхрабрење. Ја ћу отићи сада своме оцу и њему ћу се исповедити!
Овде је усхтео Син Бога Живога да усинови мене а тебе да уклони, а ти ми глумиш адвоката!
Тако се постављајте према обесхрабрењу. Зато што је храброст покретачка снага. То је енергија, као што је струја, као што је огрев.
Зашто да губимо храброст?
Е, погрешили смо заиста, али постоји ли безгрешан живот? Затим се окрећем много пута нашем Христу, и спорим се са њим у свом очајању говорећи: - “Многомилостиви, да ли су милиони покајника којима, не само да си опростио него си их обукао у награду освећења, и који се налазе окупљени у кругу око Твог трона, својим јунаштвом то постали? Зар нису то постали Твојом благодаћу, Господе мој? И ја сам један од њих. Упоран сам, нећу престати да куцам на врата! Отворићеш ми! Ти си истина, Ти си живот, Ти си васкрсење!”
Тако, тако желим да се борите, тако да ратујете. Зар немамо примере да су се заблудели људи који су стигли до понора ништавности вратили назад, и не само да су победили грешност, него су ушли у светост, спојили се заједно са светима и заблистали.
Старац Јосиф Ватопедски
_-_S.Martinianos.jpg)
