Кад почне Св. Литургија, само стоји мирно на свом месту

 Знајте да након што свештеник изрекне благослов почетка Свете Литургије, ником више није допуштено да се клања пред иконама у цркви или да још носи дарове олтару, јер је то велики грех.

Када чујеш да свештеник каже:

- "Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова" - готово је ! 

Од тада свако стоји мирно на свом месту, не одлази више да се клања пред иконама. 

Чак и ако си дошао с даром у цркву, са свећом и са просфором, предаћеш им на крају.

Св.старац Клеопа

Може ли, ђаво враџбинама помоћи човеку више но сила и благодат Божија?

 Може ли, уистину, ђаво да враџбинама помогне човеку више но што нам помаже сила и благодат Божија?

Нека се зна да ђаволи немају никакву моћ да кога исцеле, да открију штете или злочинитеље. Они не могу никада да чине истинска чудеса, него само лажним утварама обмањују невернике и слабе у вери. Ову истину нам показује божански отац Јован Златоуст, казујући: "Зар не видиш да ђаволи нису могли да исцеле од шуљева и краста које беше Мојсеј бацио на Египат, чак ни врачаре и бајаче који њима служаху, па зар ће тебе исцелити? (Изл. 9, 11). И ако се ђаволи не смилују твојој души, како ће се ожалостити због бола твога тела? Ако се ђаволи труде да те изагнају из Царства Божијег, како ли ће те избављати од болести? То су подсмеси и бајке. Дакле, немој се, хришћанине, обмањивати, јер никада вук не може постати овца, нити ђаво икада постаје лекар. Јер лакше може огањ учинити да падне мраз, и снег да се време отопли, него ли да те ђаво истински исцељује" (Подела пшенице, стр. 324).

Дакле, када се ми разболимо или имамо неприлике, или нам се твори неправда, или имамо штете, или синове за женидбу, или друге тескоће у породици, немојмо више прибегавати помоћи ђавола и његових слугу, које су врачари и гатари, него у цркву да хитамо и код свештеника, на молитву и на пост, и намах ће нам помоћи Благи наш Отац, који нас је саздао, јер има милости према нама.

Страц Kлеопа

из књ.Велики је Бог

Ништа теже нема, него ли шкодити не само себи него и ближњему

Еп.Мелентије Хиландарац

 Саблазан је слична заразној болести (куги, тифусу итд.), која се појави на једноме човјеку, а потом зарази многе који у близини живе. (Св. Тихон Задонски).

Саблажњени и на гријех наведени готово свагда постају саблажњивци других.

Чувај се, колико је могуће, да не саблазниш ближњега твога. Зар је мало у нама сопствених гријехова! Зашто оптерећивати себе туђим гријесима?

Ништа теже нема, ништа погубније и штетније, него ли шкодити не само себи него и ближњему. (Ава Доротеј).

Одобравати гријех много је теже и несрећније него ли кад сам гријешиш.

Ко наводи на гријех, тај чини већи преступ и безакоње, него ли онај који само за себе гријеши. (Ориген).

Саблажњивац и развратник јесте велики непријатељ Божји, ближњега и себе самога. (Прота Ј. Толмачев).

Ко друге навлачи на оно што је шкодљиво и штетно, тај се показује дрзак према Богу, неправичан према ближњему и суров према себи самоме. (Исти).

Шта може бити страшније од развратника и саблажњивца или уопште од покварена човјека. Ужасавају се од паликућа, лопова, убица, тровача, но каквог је ужаса заслужан хришћанин који свуда разноси заразу гријеха, одузима од своје браће благодатну моћ живота, предаје их у ропство ђаволу, баца их у пакао? (Исти).

Не мисли да ти ниси убица ако си упутио ближњега твога на гријех... Ти развраћаш душу онога кога саблажњаваш, на зло наводиш, и отимаш од њега оно што припада вјечности. (Блажени Августин).

Кад је Ахар био строжије кажњен што је украо један златник од добитка, Господу посвећенога (Исуса Навина 7, 20-25), каквој ће казни бити предани они који отимају од Господа Исуса Христа душе, које је Он откупио и задобио не цијеном злата и сребра но божанственом крвљу себе као невина Јагњета? (Д. Собољевски).

Увлачећи друге у гријех, ми ћемо бити дупло кажњени. (Св. Златоуст).

Памти, хришћанине, да гријех који си учинио не само пред очима хришћанина ближњега, него и пред свим Царством Божијим, осветиће ти се као распространиоцу и сијачу гријеха, по ономе: ,,Ако ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме" (Мат. 5, 19). (По Филарету Московском).

Саблажњавање и развраћање немоћне браће тако је тежак гријех, да ми, да би га избјегли, дужни смо одрицати се чак и од дозвољенога по божанским и људским законима, уколико оно што је дозвољено може реметити и узнемиравати братову немоћну савјест и служити као сметња и спотицање за ближњега. (Прота Ј. Толмачев).

Сами Господ наш шта ли вели за саблажњивце и развратнике? "Тешко ономе од кога саблазан долази! Боље би му било да се воденички камен објеси о врату његову и потоне у море", или чак: "да се није ни родио"! Заиста, страшно! 

 

ЕПИСКОП МЕЛЕНТИЈЕ
ХИЛАНДАРАЦ

ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ

Зашто сам увек "ја" жртва !?

Ево како ћеш знати да ли си жртва неправде, других људи, зависти, околности или било чега.. Ако си права жртва имаћеш радост, велику и непомутиву радост и мир у себи.. Ако се гушиш у "непрвди" коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти јеси жртва- али жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости.
Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи неправду. Жртва свога карактера и егоизма осећа увек бол, њу увек нешто повређује. Повредљивост је параметар великог "ега".
Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога ! Умишљене жртве никад неће имати радост живота ! "

Гервасије Агиорит

Каква је улога духовног оца?

Духовни отац,  као путоказ, само показује пут; али ви сами морате да пратите пут.

Св. Никон Оптински

Људе не убеђујемо речима..

Св. Антоније Велики

Не треба покушавати да друге убеђујемо речима, Можемо причати сатима, држати дуго говоре и - слати придике у ветар. Треба убеђивати примером. Прича се, кад је свети Антоније ушао у Александрију, сама његова појава учинила је више него сви говори свих александријских богослова заједно.

Старц Сергије (Шевич) 

ТРИ САВЕТА ЗА СПАСЕЊE

Ево, казаћу вам три ствари које треба да поштујете и да знате да сте људи који се могу надати спасењу:
1. Да будете добро исповеђени. Схватате да је то Тајна која нас спасава. Јер што будете ви раздрешили, и Ја раздрешујем! Тајна је утемељена на Светом Писму, готово! И ти се греси више не спомињу ни на Последњем суду, ни на митарствима. Значи, готово је! Добро исповеђени. Јер ако си добро исповеђен, почињеш да се истражујеш: псовао сам, мислио сам тако, учинио сам то. Почињеш да се решеташ и да се изоштраваш, и да се пресабираш и да се разоткриваш. Тако. Чак вас молим да запишете грехе кад сте их починили, да их не бисте заборавили. Није лако, јер ти сатана изгуби оловку, немаш хартију при себи, и заборавиш. Шта треба још да вам кажем? Немојте оставити само свештеника да вас пита. Он вас пита по одређеном начину испитивања. Али ти знаш суптилност свог греха или друго што. Дакле, будите исповеђени. Јер ако си добро исповеђен, не можеш више грешити и надаш се свом спасењу. То је једно.
2. Настојте да будете помињани на светим Литургијама. Јер се, мили моји, она честица с твојим именом ставља у Свету Крв. И овако каже свештеник: «Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом грехе овде поменутих слугу Твојих, молитвама Богородице и свих светих Твојих». И стављају се све са дискоса у путир са Светом Крвљу. И схватате. Где год да будеш, био мртав, био жив, спасен си; помиње се и за мртве и за живе. И шта те кошта? Настојте да будете помињани на Литургији. Било да вас познаје који свештеник, или вас познаје који духовник, било да ви, браћо, дајете за помен, али да будете помињани. То је све. Литургија није људско делање, мили моји. Ни анђеоско. Она је непосредно божанска! Јер не можеш ти да претвараш тамо. Он је Онај Који јесте! И ако би било могуће да се отворе небеса и чак кров Олтара, не би на небу видео више светлости и више поретка но што је у светом Олтару, а анђелима, јер је Христос са нама. Ми чак имамо једну молитву када обављамо Вход: «И учини, Господе, да са нашим входом буде вход анђела који с нама служе!» Дакле, свештеник има власт. Јер они су тамо: мноштво анђела! То је Христос; шта, с тим се играш?! Дакле, настојте да будете помињани на Литургији.
3. Творите милостињу. Дајте милостињу. О, када бисте знали!...И Влахуца каже: «милост је свеколико Свето Писмо!» То је нешто највеће могуће. Јер тада значиш да љубиш. И, гле, значи васпитање. Човече, ако каже: «Примићете сто пута онолико», не бој се да ћеш осиромашити. Хоћеш ли да се обогатиш? Дај! Али шта, зар гледамо да се обогатимо? Боли ме срце за убогога. Не боли ли те срце за њега, уопште? Био сам затечен пред једним просјаком, који је био без ногу, на улици. И овај је очекивао да изврнем џепове, без шале. Али ја нисам имао ништа. Десило се да немам ништа. Ишао сам пешице, нисам имао новца ни за такси. И рекао са му: «Брате, немој се љутити, немам ништа, али ти дајем топлу руку!» - «О, оче, тако што ми нико није дао!» И рекох себи: «Снашао сам се! Победио сам!» Е, хоћу да вам кажем: не будите равнодушни. И не чекајте да их сретнете. Тражите их. Тражите их, јер нашавши њих, нашао си себе. Записао си се тамо, горе. Не може те заборавити Спаситељ, не може те заборавити када твориш такву милостињу. И откидајте од себе по сваку цену. Сад, милостиња не значи само да вадиш из торбе; имаш пријатеља који пати, који не знам ти шта, који је тужан: «Што си тужан? Што си тужан?» И тешиш га. И не остављаш га уопште. И значи да си учинио милостињу према њему. И дајеш му корисну реч: «Остави, море, што је умро отац, остави, мили, јер зна Бог. Немој се исцрпљивати. Хајде да будемо спокојни, хајде да га помињемо, да му помогнемо тамо (јер можемо да му помогнемо, сходно свом живљењу)». И пошто сте ми искали корисно слово, испричаћу вам причицу. Неки ученик је био љут што га његов отац, који је био на самртничкој постељи, није благословио, да би се и он спасао. Речи благослова који беху примила сва остала браћа биле су ове: «Спашавај се!» И рекли су оцу: «Гле, ученику ниси рекао корисно слово». – «Позовите га овамо». И онда му је отац рекао као што вам и ја сада казујем: «Спашавајте се! Спашавајте се!»


Архимандрит Арсений (Папачок)

Гневите се, прочитајте зашто!

"Немогуће је да се неко не разгневи на ближњега, ако се пре тога срцем  није узвисио над њим, ако га није понизио и ако се не сматра вишим од њега".

 Св. Ава Доротеј

Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други

Посете монаси аву Антонија па му кажу: 
- Реци нам како да се спасемо. Старац им вели:
 - Слушали сте Свето Писмо? Довољно је за вас. 
А они рекоше: - Хоћемо да чујемо и од тебе, оче. 
Старац им на то рече: - У Јеванђељу се каже: "Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други". 
Они му рекоше: - Не можемо тако учинити.
Старац им вели: - Ако не можете да окренете и други, макар један истрпите. 
Рекоше му: - Ни то не можемо. 
Старац вели: - Ако ни то не можете, немојте узвраћати што сте примили.
 Они рекоше: - Ни то не можемо.
 Рече на то старац своме ученику: - Припреми им мало каше јер су болесни.
 А њима вели: - Ако ово не можете, а оно не желите, шта да вам чиним? Треба се молити. 

О смрти оца и мајке која се са свима свађала

Блажена Теодора је причала: "Једна девственица, стару по годинама, и узнапредовалим у страху Божијем, упитах за разлог њеног удаљавања од света. Уздахнувши, она ми стаде говорити:" Отац мој беше кротак и тих, но телом слаб, тако да је скоро читав живот прележао на постељи. Међутим, док је био здрав, он смирено рађаше у пољу, трпељиво сакупљајући оно што је неопходно за кућу. Живео је тако усамљенички да је у нашем селу ретко ко са њим разговарао. Толико је волео ћутање да је онима, који га нису знали, изгледао као нем. Моја мајка је имала сасвим супротну нарав. Била је радознала и распитивала се чак и о догађајима у иностранству. Кад је причала, чинило се да јој је читаво тело постајало језик. Свађала се и препирала скоро са свима. Волела је да пије вино, водала се са развратницима и раскућивала кућу. Међутим, за болести није знала. Читавог живота је била врло здрава. На крају је мој отац, исцрпљен од дугог боловања, умро. Одмах потом, ваздух се усковитлао. Почело је страшно да грми и сева; настала је олуја са кишом. Због тога он три дана није могао да буде сахрањен. Тада су сви у селу, климајући главама, говорили:, Какво се непознато зло крило међу нама! Очито је то непријатељ Божији, када нам сама творевина не дозвољава да га предамо земљи '. Али да се његово тело не би распало и нанело неку штету, решили су, макар и са муком, упркос кише и ветра, да га сахране. Још слободнија, моја мајка се предала још већем разврату. Кад је потом умрла, време је било лепо, и све као да се уклапало у лепоту њене сахране. И тако остадох [сама], малолетна. Али, кад сам већ прерасла дечији узраст, и кад су страсти почеле да се буде и да узнемиравају моје неискусно срце, једне ноћи седох и почех да размишљам о томе какав пут живота да изаберем. Да ли да идем очевим путем - у кротости, побожности и чистоти? Али, размишљала сам, какву је он корист имао од таквога живота? Свагда болести и невоље, и после смрти земља као да није хтела да прими његово тело. Да је тај живот био угодан Богу, он не би претрпео толико зала. Живот мајчин је, изгледа, ваљанији. Живела је како јој се срцу хтело, увек је била здрава, и сахрана јој је била лепа. Јер, боље је веровати својим очима и ићи за оним што је истинито и извесно. Тако се мени учинило да је боље ићи мајчиним путем. Међутим, настаде ноћ и мене обузе сан. И у сновиђењу, гле, преда ме стаде неко страшан изгледом, висока раста, и грозно ме запита:, Реци ми, вели, какве су то помисли у срцу твоме? ' Дрхтећи од страха, нисам могла да га гледам. А он још страшнијим гласом од мене захтеваше да му кажем о чему сам размишљала. Обузета страхом, заборавила сам о чему сам размишљала, и рекох:, Ничега се не сећам '. Тада ме је он на све подсетио. Разобличена, схватила сам и молила опроштај, наводећи као извињење разлог који ме је навео да тако размишљам. После тога, он ми рече: Дођи, и погледај, какав је удео оца твога, а какав је удео матере твоје, те изабери себи оно што желиш '. Узевши ме за руку, он ме поведе. Увео ме у врт, препун сваковрсног дрвећа са плодовима чија лепота не може да се саопшти. Кад стигосмо до средине, срете нас мој отац и загрли ме, називајући ме вољеним чедом. Молила сам га да останем с њим, али ми он рече:, Сада то није могуће. Али, ако пођеш мојим стопама, за кратко време ћеш доћи овамо '. Опет сам почела да преклињем оца, али ми анђео, који ме је ту довео, рече:, Сад иди погледај где ти је мајка '. И одведе ме на неко место препуно таме и смрада. Тамо ми показа пећ која је горела огњем и кључала смолом. Нека страшна лица су стајала око пећи. Погледах, и видех мајку своју у огњу до врата. Шкргутао је зубима, жежена огњем, а црви је јеђаху. Видевши ме, она завапи:, Авај мени, чедо моје! Авај мени због злих дела мојих! Смешним ми је изгледало твоје часно целомудрије, и мислила сам да због блуда и неуздржања нећу бити кажњена. И ево шта трпим због привремене сласти. Али, помози ми, чедо моје! Сети се болова порођајних и брига о васпитању, и помози мајци својој! ' Од жалости јој пружих руку, али је огањ ожежи, и ја од несносног бола закрича силно, па се и пробудих. Од крика се пробудише и они који су са мном били у кући. Притрчавши ми, они ме упиташе за разлог мог страха. Испричах им оно што сам видела, и, благодарећи човекољубља Божијем, изабрах пут живота свога оца ". Ето шта ми је испричала сестра монахиња ! Тако, знајући какве страшне муке очекују грешнике, и како су радосна жилишта оних који иду путем заповести Божијих, ставимо у срце своје да се удаљавамо од зла и чинимо добро, да бисмо, благошћу Господњом, наследили живот вечни ".

Maтерик

Свака патња или тескоба потиче од маловерја

Свака патња или тескоба потиче од маловерја или од неке страсти која се у нама крије, или од неке друге нечистоте, отуда, што је у срцу ђаво, што у срцу нема Христа. Христос - то је смирење, слобода душе и неизрецива светлост.

Св. Јован Кронштатски

Не верујте у све што чујете!

Св.Арсеније и Св.старац Пајсије Светогорац

Не верујте у све оно што чујете  - рекао је старац Пајсије. - Неки људи настоје да тумаче све на свој начин и покушавају да убеде и друге у ту исправност.

Једног дана неки човек је дошао Светом Арсенију и рекао:

- Благослови Оче, тамо, погледајте на брду, сто змија је изашло и  скупило се!

- Сто змија? - Упита га светитеља. - Одакле?

- Добро, сто, не баш сто али педесет сигурно!

- Педесет змија?

- Двадесет пет их је било.

- А где си то видео заједно окупљених двадесет пет змија? - Изненађено ће светац.

- Ако их није било двадесет пет онда их је било сигурно десетак.

- То не може бити - рече Свети Арсеније. - Какво је то њихово сабрање?

- Пет их је било - не одустаје тврдоглавац.

- Пет?

- Па добро, две.

Затим су заћутали. Тада га упита светитељ:

- Да ли си ти их видео?

- Не! Али сам их чуо у жбуњу како шиште: «Ш-ш-ш, ш-ш-ш»!



(Старац Пајсије светогорац)

На другима примећујемо оно што и сами имамо!

"Сваки човек види у другим људима то, што је духовним опитом познао у самом себи, јер је однос човека према ближњему верни показатељ степена самопознања који је достигао".
Преподобни Силуан Атонски

Немојте мислити да сте нешто посебно

"Само се борите мало више. Носите свој крст без притужбе. Немојте мислити да сте нешто посебно. Не оправдавајте своје грехе и слабости, али видите себе како стварно јесте. И, посебно, волите једни друге."

+ О. Серафим Роуз +
Вјечнаја памјат (9-2-82)

Ако неко поучава друге а сам је немаран – биће крив!

Уколико неко говори о сладости речи Божијих а сам је не осећа, само показује да је она горка. Зар ово није горка реч: Ако неко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мт,16.24)? Ко каже да познаје пут који води у неки град, па ипак не пита за њега, он га или презире или се изиграва искушавајући друге. А ако неко зна пут и неће да иде по њему, подвргава се осуди као неко ко је немаран. И Ава Арсеније је (баштинио) духовни разум али га није показивао, него је смиравајући се, говорио: „Хоћу да се спасем али не знам како“. Ако ко покаже брату своме пут, а сам је немаран да иде по њему – биће крив. Тај пут се састоји у томе да нас оно поред чега пролазимо и што остављамо не вуче уназад. Ако тако не поступамо наћи ћемо се на истом месту са кога смо кренули и бићемо достојни осуде, те ће наш труд бити узалудан.

Ава Серид

Из 61. Одговора

 Духовно Руковођење

Ава Варсануфије и Јован Пророк

Имамо посао да чувамо мир

Неко нам тамо прети, оговара нас. Нека, има слободну вољу, нека ради свој посао, а ми имамо свој посао, да чувамо мир.

Старац Тадеј

Ако је поп грешан, молитва његова није грешна

Да, ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист? Ако је поп грешан, али молитва његова није грешна, а његова веза је сила од вишње благодати. Да, ако ће се ко саблазнити, но ти се не саблазни, јер доћи ће Господ и неће закаснити, и да чујеш онај глас: "Добри и верни слуго, у малом веран, над многим поставићу те; уђи у радост Господа свога!

 Свети Сава

Савремени човек и духовни живот

У четртак 23.Јануара 2014 године Игуман Јефрем светогорског манастира Ватопеда одржао је предавање у Атини на тему Савремни човек и духовни живот. Почевши са молитвом Старац је одржао предавње, до нас су дошле неке од његових поука које могу бити од користи.

"Сви ми који живимо у савременом свету оправдвамо све и живимо како нам одговара. Не живимо правим духовним животом, и не свиђа нам се да следимо савет Цркве."
"Често видимо да не прихватамо ствари Цркве, јер се многи не исповедају и стално то одлажу и не прилазе."
"Ако држимо заповести Божје, благодат Светога Духа ће доћи у наше срце. Тек тада ће наши живот имати смисла, јер тада душа окуси Бога."
"Иако смо у Цркви, не волимо да пратимо правила Цркве, то је модерно међу младима.. Ово није добро, међутим. Ако сте запослени у некој служби и ако не поштујете правила, бићете отпуштени. Свако ко жели да буде у Цркви држи се заповести. Заповести нису каталог који ће вам помоћи да постанете моралиста, али у суштини то је тајна.  Ако се држиш заповести добићеш Божанску Благодат.. 
Старац Пајсије би рекао, Црква има једно благо, своје искуство, а срце човека може да окуси ово искуство. "
"Светост је кључ који откључава Јеванђеље, због тога су Свети Оци и тумачили Јеванђеље. Уђите у дух Отаца, онда читајте Јеванђеља. Ако пратимо Светитеље, ићи ћемо сигурним путем ка спасењу."
"Обмана често имитира благодат, због чега нам су нам потребни истински оци, не они који творе чуда, него они који разликују духове. На такве проницљиве оце морамо да се ослонимо."
"Свети Порфирије је увек говорио да је само у оквиру Цркве нашао Благодат."
"Људи се данас не моле и Дух Свети је одсутан из њихових живота."
" Постајемо духовно слаби када се не молимо."
"Нажалост, за неке, светост, или да неко постане светац  је само нешто што је написано."
"Људи почине самоубиство, јер не постоји унутрашња снага која  се управо нуди у Цркви."
"Данас, атеизам је мода."
"Велика је ствар прихватити Цркву, пратити литургијски програм Цркве, бити уверен у поуке Светих Отаца."
"Душа је здрава када жуди ка Богу."
"Монаси се хране укусом Божанске благодати и плодовима Духа Светога."
"Слобода није ићи тамо где год желиш да идеш, или радиш оно што желиш да урадиш. Слобода је бити слободан од страсти. Једино је слободан онај који зна Христа."

Извор

Пасош за рај

Ето, и ти имаш пасош за рај увек у својим рукама- то је покајање твоје!

Истина, слаби смо људи па се враћамо на старе грехе, али ту је покајање, ту је свемоћни еванђелски васкрситељ, који те може васкрснути свакога дана и сваке ноћи. 

Св.Ава Јустин(Поповић)

Старче, шта је гордост?

Један млади монах питао је старца: - Оче, шта је гордост?
 - Гордост је кад мислиш следеће: "Да би доказао да сам у праву, тј претпостављам  да сам могао бити у праву."