Један старац је говорио: "Данашњи монаси спасавају се једино благодарећи искушењима, јер врлина више не постоји. Они који издрже пробу искушења наћи ће се покрај древних отаца који су се много трудили. Довољно је ако издрже искушење, јер је трпљење без гунђања једнако молитви. Ђаво нас не искушава онолико колико би он то хтео него онолико колико му то Бог допушта. Непријатељ покушава да постављањем замки отупи човекову свест, да у њега удахне безнађе и очајање или да узрокује разметање и хвалисање непостојећом светошћу. Постоји читаво мноштво његових лукавстава и превара. Оне који желе да се спасу напада као бесан пас. Ја сам му рекао: 'Ђаволе, чини ми шта год хоћеш! Ни у чему нећеш успети. Имам духовног руководитеља и причешћујем се Светим Тајнама. Шта ту могу да учине твоја лукавства?"' Старац је на то додао: "Колико ми је искушења послао непријатељ и колико је било његових замки! Стекао сам опит и био на многим местима, да бих најзад одлучио да останем овде, знајући да се од искушења нигде не може побећи. Уколико желиш да те непријатељ не напада, довољно је да једеш, пијеш, спаваш и чиниш све што хоћеш. Ђаво те тада неће узнемиравати ни искушењима ни недаћама. Он је сличан псу. Не узнемиравај демона и он ће бити миран. Међутим, уколико га узнемираваш, он се баца на тебе и уједа те. Требало би да имаш опитног духовног саветника којег ћеш поштовати, јер се у поштовању садржи и смирење."
Старечник
