Желим да постанем монах.. имам збрку и недоумице!!

  Из разгвора са старцем Порфиријем

Оштроуман или глуп?

Почео сам полако и неусиљено да отварам своје срце пред њим и да му причам о свему што ме је притискало.

- Старче, желим да постанем монах. Волим монашки живот. Желим да живим за Христа. Често одлазим у један манастир. Међутим, у мени влада права збрка; имам много недоумица. Реците ми, молим Вас: да ли монах треба да буде оштроуман или глуп?

Јер, за све што наумим да учиним, стално ме прекоревају и кажу: "Монах нема своје личности. Овде не треба да чиниш онако како си досад знао, него како си овде затекао, односно како ти се каже. Монах не диже главу нити противречи".

Са друге стране, слушам како хвале свакога ко нешто постигне: постигао је то јер је оштроуман и све му полази за руком. То ме веома збуњује.

На то ми Старац одговори:

- Човек који, попут монаха, преда своје срце Христу, постаје сасвим други човек. Његов ум се отвара; бива испуњен Христом. Чујеш ли? Јеси ли ме разумео? Бива испуњен Христом. А кад су и ум и срце неког човека испуњени Христом, онда је он мудар, онда је оштроуман - Дух Божији га поучава у свему.

Он је "оштроуман" не у оном смислу како то схвата свет - да даје одговоре који ће задивити друге, или да неки посао ради боље од других. Не у том смислу. Како да ти то објасним?

Пред тешкоћама које пред њега искрсавају, он се не збуњује, не очајава; прибегавајући Христу, Који је у њему, проналази ваљане и лаке начине да те тешкоће превазиђе а да при том не бива изнутра истрошен. Јеси ли ме схватио, Георгије? (Изговорио је моје тадашње световно име, иако ме никад за њега није питао, нити ме је ико представио по имену. Био сам запањен.)

- Схватио сам, Старче.

- Онај ко је своје срце предао Христу, тај не пати, било какве тешкоће да га сналазе. Он се радује; преиспуњен је унутарњом радошћу. Делатан је. Опрезан. Не чини грешке, не наноси штету. Ум, руке, ноге - покрећу се благодаћу Божијом. Како такав човек онда може бити глуп?

Постоје, наравно, и случајеви у којима он треба да се прави глуп Христа ради.

- Како да се прави глуп?

Тако што прећути оно што зна, али са неким унутарњим циљем; тако што се прави да не разуме, да не зна, јер има на уму неки добар циљ. Томе ће га, мало-помало, научити Дух Свети. Јер, кад је у нама Христос, онда ми не управљамо собом. Христос живи у нама; Он управља нашим животом. 

Монах Агапије

Божански огањ који је старац запалио у моме срцу 

 Из књиге

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ