Један старац је казивао:"Молитва не замара него одмара. Онако како се, на пример, осећа дете у мајчинском наручју. Шта оно осећа док је у мајчинском наручју? Ми то не можемо да схватимо. То се разуме само онда када неко осећа присуство Божије и када се осећа као неразумно детенце.
Ако би неко посматрао монахе док се моле, помислио би да су као неразумна деца. И заиста, гледајући њихове покрете, неко би могао помислити да су безумници. Неки од њих су слични дечици која трче за оцем, вуку га за капут и говоре: 'Не знам како, али Ти то мораш учинити за мене...' Са извесне тачке гледишта, људи као што су ови о којима говорим могли би се сматрати 'бескорисним'. На који начин бескорисним? Они нису у стању да раде, јер су њихова тела као парализована, а њихове кости отврдле као свеће. Они нису у стању да се крећу. Када љубав Божија изобилно падне на човека, она га растапа."
АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)
(изреке светогорских стараца)
