Правимо разлику између свештенствa и лаика. Да постоји та разлика нико не може порећи и она припада Предању Цркве. Али, на овом месту такође не можемо да преценимо једну категорију на рачун друге. Ништа од ове врсте не представља православни начин размишљања. Нити можемо сматрати да је само свештенство у обавези да се држи свег закона и традиције Цркве, док лаици имају некакве ублажене повластице. Чињеница је да свештенство има више задатака и обавеза у односу на спасење и око других ствари, али сви имају обавезу да се држе Божијег закона. Можемо рећи да је Црквени систем власти синодалан. Ово не треба тумачити у смислу демократије. Неки људи кажу да је Црквени систем власти демократски. То није тако, јер постоји разлика између дарова и министарства. Црквени систем власти је синодалан, у смислу хијерархије, то ће рећи, хијерархијски. То се види у посланици Апостола Павла Коринћанима. Апостол каже: "И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различитих језика" (1 Кор 12:28)..
 |
| Митрополит Јеротеј Влахос |
Тако постоји хијерархија у цркви. Свака особа зна свој дар, испуњава службу коју Бог додељује, а сви раде заједно на узрастању у Тело Христово. Слика Тела Христовог је веома карактеристична!
Свештенство је рукоположено да служи људима. То је дар од Бога да неко постане пастир, и дар да као пастир спроводи ка спасењу. Штавише, на основу сакраменталног свештенства је оно што се назива духовним свештенством, које лаици такође могу имати. Свако може да има духовно свештенство, јер је повезан са целим духовним животом, који је доживљен светотајнински и аскетизмом. Према Оцима, човек има духовно свештенство, који је развио своју умну енергију, и наравно ко се моли за цео свет. И знамо да ће ово духовно свештенство удостојити човека Царства Божијег.
Тако не треба да буде спор између свештенства и лаика. Свештенство прима свештенство, као свештничку службу и жртву на крсту и лаици прихватају свештенство као очеве како би се поново родили у нови живот.
Нећу даље помињати разлике које, нажалост, правимо у нашем духовном и црквеном животу. Недобронамјерних човек, који је подељен, дели и уједињени живот Цркве. Докле год је човек нечист, дотада је он у комадима; колико је очишћен од страсти толико је хришћанин. Он је хришћанин када зна и окушава целу истину. Читав начин живота, што видимо у Светом Писму и предању Цркве, важи за све људе. Сви можемо постићи обожење.
Морамо стално чинити напор да постигнемо хришћански начин живота, да стекнемо искуситво саборности Цркве.
Свештенство је рукоположено да служи људима. То је дар од Бога да неко постане пастир, и дар да као пастир спроводи ка спасењу. Штавише, на основу сакраменталног свештенства је оно што се назива духовним свештенством, које лаици такође могу имати. Свако може да има духовно свештенство, јер је повезан са целим духовним животом, који је доживљен светотајнински и аскетизмом. Према Оцима, човек има духовно свештенство, који је развио своју умну енергију, и наравно ко се моли за цео свет. И знамо да ће ово духовно свештенство удостојити човека Царства Божијег.
Тако не треба да буде спор између свештенства и лаика. Свештенство прима свештенство, као свештничку службу и жртву на крсту и лаици прихватају свештенство као очеве како би се поново родили у нови живот.
Нећу даље помињати разлике које, нажалост, правимо у нашем духовном и црквеном животу. Недобронамјерних човек, који је подељен, дели и уједињени живот Цркве. Докле год је човек нечист, дотада је он у комадима; колико је очишћен од страсти толико је хришћанин. Он је хришћанин када зна и окушава целу истину. Читав начин живота, што видимо у Светом Писму и предању Цркве, важи за све људе. Сви можемо постићи обожење.
Морамо стално чинити напор да постигнемо хришћански начин живота, да стекнемо искуситво саборности Цркве.
Митрополит Јеротеј Влахос
