| | |
Упркос свим тешкоћама које је вријеме носило са собом, Епископ Хризостом обављао је своју архијерејску дужност како је најбоље умио и знао, градећи нове храмове, обнављајући постојеће, подижући порушене, оснивајући нове манастире, рукополажући нове свештенике, уводећи вјеронауку у школе...
У јесен 1995. године, када је Грађански рат у БиХ улазио у своју завршницу, готово сво подручје Епархије бихаћко-петровачке нашло се у непријатељским рукама, а преживјело српско становништво прогнано, храмови порушени и спаљени, породична огњишта угашена... И тада, када се чинило да је српском постојању на поменутим подручјима крај, Господ је дометнуо снаге и показао силу праведних у њиховој слабости, те је Епархија бихаћко-петровачка, под управом Епископа Хризостома, започела нови живот, саму себе, Божијом благодаћу, обнављајући из пепела. Управо тај труд, како би рекли зли језици, на бесплодној њиви, уродио је плодом достојним Љубави Христове, те своју трећу деценију епископства Преосвећени Владика Хризостом наставља пастирским радом на подручју повјерене му Епархије бихаћко-петровачке, чувајући вјеру светих предака, да би она и у потомцима засијала свјетлошћу Христовом.
Преосвећени Владико, на многаја Љета!