У јеванђељу Св. апостола Матеја , Исус Христос је рекао да није дошао да му служе него да служи, и да положи свој живот као откуп за многе. Он је такође рекао да они који нахране гладне, напоје жедне, обуку нагог, удоме бескућног или посјете болесног и оног у затвору, да су то учинили Њему; и да они који не учинише ово милоређе са љубављу, не показаше љубав према Њему и Богу Његовом Оцу.
Оци Цркве , као што су Свети Јован Златоусти, Василије Велики, Блажени Августин и Симеон нови Богослов истакли су да је ово учење управо Господ Исус Христос дао, на основу кога се темељи наш финални суд, само зато што Господ жели да преиспитамо наш однос према другима као да је то однос према Њему. Христос нам даје ово учење, јер је Он „сам“ буквално постао гладан, жедан, наг, бескућник, рањен, затворен, и чак распет и умро, потпуно се поистовјећујући са сваким људским бићем, да би сви људи у Њему били спашени.
Христос је био гладан да би нас нахранио Његовим преломљеним тијелом. Он је жедновао, висећи на крсту, да би пили од Његове Крви, заједно са „живом водом „ која тече из Њега. Он је био наг – у пећини на рођењу, на столу обрезања, у ријеци на крштењу, на ксрту Његовог распећа, и у гробу на Његовом погребу- да би нас обукао Собом. Он је био бескућник у овом свијету да би нас одвео у кућу Његовог Небескога Оца. Он је био рањен за наше грехе да би нас исцјелио својим ранама. Он је био затворен и погубњен да би нас ослободио од смрти и моћи нечастивога, и да би нам дао слободу и вјечни живот у Господњем Царству које долази.
 |
| O. Томас Хопко |
Апстолско учење
У Новом Завјету у Јаковљевој посланици, учење о вјери, потврђује ово гледиште Христовог Јеванђеља.
Вјера која је чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета. (Јак.1:27)
Ако је брат или сестра болесна-неодевена и у несташици хране, и рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи. (Јак.2.:16-17)
Прво посланица Јована о учење у љубави, говори исто.
А који има богатства овога свијета, види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у Њему? Јдечице моја, не љубимо ријечју ни језиком, негодјелом и истином. (1.Јов.3:17-18)
Ми волимо Њега јер Он прво заволи нас. Ако ко рече: љубим Бога, а мрзи брата својега лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио? И ову заповијест имамо од Њега: који љуби Бога, да љуби и брата својега.(1.Јов 4: 19-21)
Апостол Павле даље истиче да милосрђе без љубави нема профит.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. (1.Кор.13:3.)
О.Томас Хопко
Чланак из књиге OED Book / Октобар 6, 2001
