Зашто је важно црквено венчање?

Питање:
Поштовани оци,
помаже Бог!
Имам пријатељицу која је много добра и поштена особа као и њен супруг.
Славе Крсну славу и нису противници вере.
Нису венчани у цркви и не схватају зашто је то неопходно (иначе имају две одрасле ћерке).
Иако их Господ стално опомиње одређеним невољама никако да схвате да је венчање потебно.

Ако можете укратко да изложите зашто је важно црквено венчање.

Унапред хвала                                                                        Н.Н

--------------------------------------------------------------------------

Одговор:
Драга сестро,
Врло је похвално што се бринеш за своју пријатељицу и њену породицу и желиш да јој помогнеш. Кажеш да је пријатељица много добра и поштена, као и њен муж и, пошто нису притивници вере, славе Крсну славу. Да Те одмах упитам: како славе Крсну славу? Спреме добар ручак, испеку прасе (па иако буду среда или петак), позову госте и провеселе се. И Ти сматраш да је то Крсна слава? Ако они не схватају да, иако крштени и по томе чланови Цркве, могу живети годинама у браку који није благословен, да у њему одгајају кћерке, које ће, сходно ставу родитеља, и саме живети у браку (или још горе, у партнерству) који неће бити благословен од Цркве, онда њихово слављење Крсне славе не може имати никакав хришћански значај.
Кажеш да нису противници вере, а да ли су они заиста и верници?
Иду ли у цркву, да ли држе од Цркве прописане постове, да ли се исповедају и причешћују, какво су васпитање дали кћеркама? 
Ако овога свега у њиховој породици и њиховом животу нема, онда ћеш им тешко објаснити, зашто треба да се венчају у цркви и шта би они тиме добили.
За разлику од масовног „венчања“ које се врши у Београду испред Скупшине града, где парови углас говоре (или прећуте) „судбоносно ДА“, у Цркви се склапању брака и венчања приступа много озбиљније. За Цркву је брак Света тајна, у којој два лица разног пола, на начин прописан Црквом, ступају у доживотну телесну и духовну заједницу. Дакле, није само уговор о издржавању, о заједничкој имовини, о обавезама према деци, већ настојање на потпуној духовној и телесној заједници, ради заједничког живота, рађања и васпитања деце. Младенци пред Богом, Црквом, свештеником, кумовима, родитељима и свима присутнима изјављују слободну вољу за ступање у брак, отклањају сваку сумњу у превару, отмицу или обећање некој трећој особи. На њих се призива благодат Духа Светога и свештеник их венча „славом и чашћу“. И цело сабрање се моли да „оно што Бог састави (кроз супружанску љубав и благослов Цркве) човек да не раставља“.
У Чину венчања су и друге молитве за чист и беспрекоран живот супружника, да их Господ обдари породом и радошћу у доброј деци, да виде и „децу деце своје“
Дакле, венчањем у цркви се постиже и онај благослов Божји, дат још нашим прародитељима у рају: „Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме“, а у хришћанском браку настаје и слика љубави у Светој Тројици: љубав мужа и жене испуњава се у заједничкој љубави према деци.
Ето, драга сестро, каква све добра очекују оне супружнике, који своју везу љубави посведочавају и озваничавају у Цркви, хришћанским приступом браку и црквеним венчањем. Покушај тако да објасниш Твојој пријатељици и њеном мужу, а посебно њиховим кћеркама, да се не поведу примером родитеља.

Мир Ти и благослов од Господа Бога,
О. Душан