Манастир Клисина је једини манастир у Републици Српској посвећен Св. Марини (Огњеној Марији). У манастиру на радост братства и свих поклоника у предпразништву Св.Марини, подигнути су нови крстови на новој Цркви који сведоче љубав, напор, труд и молитве ове монашке обитељи да се подигне нови храм овој дивној светитељки како пише песник Милош Ернаут СанскиКРСТОВИ СВЕТЕ МАРИНЕ
Милош Ернаут Сански
 |
| Братство Манастира са Вл.Хризостомом |
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да никада не престане њихов сјај, да освијетле све земаљске путеве, да нам остану путоказ у Царство Божије, из којег нас небројеним благословима обилато дарује Света Марина, која је и сама, носећи Крст Христов, удостојила себе свету Вишњег Јерусалима.
Засијали су Крстови над Клисином Васкрслим сјајем Христа Господа, да ми, гледајући у њих, осјетимо покајну тугу, а након ње и непојамну васкрсну радост, којом нас Господ покајане присаједињује Себи, у Свој очински загрљај.
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да до краја свијета и времена сачувају спомен на све оне који су на том мјесту Господу угодили од искона до данас, а чије се душе данас радују, гледајући васкрсење Светомаринске обитељи, која у времену зла свједочи добро, у времену туге шири васкрсну радост, у времену мржње свједочи љубав...
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да својом блиставом свјетлошћу означе мјесто гдје су у манастирској тишини свој мир пронашле Мошти Свете Марине, али и Мошти хиландарског угодника Божијег, оца Георгија Витковића, који нам преко њих шаље свој светогорски благослов.
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да раздане нашу ноћ, да будећи се у вјери Христовог дана не дочекамо мрак нашег безнађа, већ да радошћу надрадосном узрастемо растом мјере Његове, Који нас са Крста на Крст позива, да заједно с Њим и васкрснемо.
И подижући крстове, један по један, Клисина наставља свој небески пут ка Христу, а ми у њој, као путници у лађи, бродимо житејским морем, идући ка пристаништу Горњег Јерусалима, гдје ћемо се усидрити љубављу, привезати вјером, искрцати покајањем. И ту, у луци Вјечног Града, из којег нико неће жељети да се врати, чекаће нас Господ, да нама, чедима Свете Марине, подари вјечни живот. И тада у вјечности, као и данас у времену, у нама ће сијати Клисина, а на њој Крстови Свете Марине, да посвједоче нашу љубав у Распетог и Васкрслог Христа.
Засијали су Крстови над Клисином Васкрслим сјајем Христа Господа, да ми, гледајући у њих, осјетимо покајну тугу, а након ње и непојамну васкрсну радост, којом нас Господ покајане присаједињује Себи, у Свој очински загрљај.
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да до краја свијета и времена сачувају спомен на све оне који су на том мјесту Господу угодили од искона до данас, а чије се душе данас радују, гледајући васкрсење Светомаринске обитељи, која у времену зла свједочи добро, у времену туге шири васкрсну радост, у времену мржње свједочи љубав...
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да својом блиставом свјетлошћу означе мјесто гдје су у манастирској тишини свој мир пронашле Мошти Свете Марине, али и Мошти хиландарског угодника Божијег, оца Георгија Витковића, који нам преко њих шаље свој светогорски благослов.
Засијали су Крстови над Клисином, засијали да раздане нашу ноћ, да будећи се у вјери Христовог дана не дочекамо мрак нашег безнађа, већ да радошћу надрадосном узрастемо растом мјере Његове, Који нас са Крста на Крст позива, да заједно с Њим и васкрснемо.
И подижући крстове, један по један, Клисина наставља свој небески пут ка Христу, а ми у њој, као путници у лађи, бродимо житејским морем, идући ка пристаништу Горњег Јерусалима, гдје ћемо се усидрити љубављу, привезати вјером, искрцати покајањем. И ту, у луци Вјечног Града, из којег нико неће жељети да се врати, чекаће нас Господ, да нама, чедима Свете Марине, подари вјечни живот. И тада у вјечности, као и данас у времену, у нама ће сијати Клисина, а на њој Крстови Свете Марине, да посвједоче нашу љубав у Распетог и Васкрслог Христа.
Милош Ернаут Сански
