Питање Валаамском монаху: Како општити са човеком за кога сам сазнала да има страшан грех? Уопште, шта радити када сазнаш за некога нешто страшно и не можеш да савладаш непријатно осећање када га видиш. Зар то није осуда? Али немам ни снаге да будем блиска у разговору са њим… А још имам жељу да о томе испричам својим ближњима, како бих их предупредила. Да ли је то правилно? А ако знаш да је човек лопов, зар не треба упозорити своје пријатеље да буду опрезни?
Одговор:
Ако будете осуђивали – лишићете се благодати. Практично свако од нас има грехе којих га је стид да се сећа. А још – колико тога нисмо урадили, само зато што није било могућности, или нас је Господ сачувао. Тако да немамо због чега да се гордимо. Чак ни пред неким ко је тешко сагрешио. Изношење туђих грехова је – смрт за Вашу душу. Могу се упозорити пријатељи – ако заиста видите да постоји реална опасност, али без осуде (а можете ли то?).
Ако будете осуђивали – лишићете се благодати. Практично свако од нас има грехе којих га је стид да се сећа. А још – колико тога нисмо урадили, само зато што није било могућности, или нас је Господ сачувао. Тако да немамо због чега да се гордимо. Чак ни пред неким ко је тешко сагрешио. Изношење туђих грехова је – смрт за Вашу душу. Могу се упозорити пријатељи – ако заиста видите да постоји реална опасност, али без осуде (а можете ли то?).
