Пас ће Вам се радовати и кад Вам се нико не радује, јер сте нерасположени, а често ће Вам баш он поправити расположење. ретко које биће Вам лакше од Вашег пса опростити када га безразложно шутне и опет весело маше репом већ после пар секунди. Па који је то онда мазохизам у псу који га тако упорно држи уз понекад нерасположеног и каквог све не, човека, питаће се неко? Тајна је наравно у урођеној социјалној структури пса још из времена када је (и опет кад би му дозволили) живео у чопору. Довољан доказ за то су пси луталице око нас, које често виђамо у групама. А група к'о свака група, захтева социјализацију, хијерархију, и сарадњу, коју пси међусобно успостављају контролисаним угризима, читај шутирањем, рецимо око хране, или женке. Оно што наше ћушкањем разликује од псећег је то што он то никада не ради из мржње, јер за такве емоције није способан, па тако и не сматра да сте га Ви из мржње шутнули, као што можда и нисте.
Ту лепу особину да не зна за мржњу, наравно нема само пас, већ и све друге животиње, као што лав не лови газелу јер је мрзи по расној основи. Према томе, заборавимо мржњу, која је као емотивна категорија, на жалост резервисана само за несавршеног човека, и вратимо се љубави.
Посебно значајна функција пса љубимца је његова добро позната особина да стрпљиво воли децу. Та особина долази такође од природног нагона да буде добар и нежан родитељ својим штенцима, а чест је пример да је пас-куја одојила маче, лане или тигра. О Ромулу и Рему да и не говоримо. И заборавимо приче типа, та и та раса нарочито воли децу. Децу воле подједнако и расни и нерасним пси под условом да деци објаснимо да штене није играчка која се навија за реп. Можда би томе могао бити посвећен бар један час грађанског васпитања, или можда на часу "Познавање природе и друштва". Осим тога, како смо саветовали да пса у породицу донесете пса не старијег од 3 месеца, тако и љубав према псу најлакше можемо изградити код сасвим мале деце. Да је тако, говори не редак случај да и одрасли људи без искуства у детињству (о лошем искуству да не говоримо) имају језив страх и од најмањег пса. На жалост, лоши примери из свакодневног живота, тај страх подхрањује, али то је већ прича о кинолошкој култури која произилази из општег образовања, а њен недостатак резултује лоше васпитаним и напуштеним псима, за које никад не знате какве трауме носе, па понекад из страха лају на пролазнике.
За крај, још једно правило, које треба следити и тако избећи неспоразуме у односима са псом љубимцем. Треба га наиме набавити по правилу у пролеће, како би нас долазеће лепо време мотивисало да са стенетом проводимо више времена и тако заувек стекли искреног пријатеља.Ако пса набављате пред зиму, онда из практично хладних разлога ће те пропустити многе дане због лошег времена, ао сунцу као важном фактору за физички развој пса па и детета, да и не говоримо.
И после свега, остаје нам обострана љубав о којој су нам често причали и верујте им кад кажу; ко воли пса, воли и људе. Истина је заправо, да онај ко научи да воли, заборави да мрзи. ...
Извор
