Кроза сву своју историју човек се показује као нарочита врста бића тиме што неуморно тражи основну и главну истину, истину на којој стоје и ради које постоје сви светови, па и човечански. У том тражењу истине човек је решавао проблем истине и митолошки, и философски, теистички, и атеистички, спиритуалистички и материјалистички. И није га решио, јер га је решавао у категорији чистог, обезбоженог хуманизма. Тек у чудесној личности Богочовека Христа јавила се сва вечна Истина, без остатка. И проблем истине решен је појавом апсолутне божанске Истине у границама људске природе. Зато је из уста Богочовека Христа изашла најсмелија изјава коју је икада људско биће дало, изјава: Ја сам истина (Јн. 14,6). А то значи: Богочовек Христос је истина као личност у свој својој богочовечанској пуноћи и реалности.
Св.Јустин (Ћелијски)
О суштини православне аксиологије и критериологије
