Неки поклоник на Свету Гору сусрео се с монахом Дионисијем Кавсокаливијским, који се претварао да је јуродив(луд Христа ради). Био је потпуно убог и одевен у крпе и рите, љубави Христове ради. Услед тога је био и сасвим несреброљубив. Поклоник се сажалио на сиромашног старца и дао му једну турску номизму(новац). Међутим, тај новац је толико обеспокојио Дионисија да он уопште није могао да се смири. Потражио је милосрдног поклоника и рекао му: "Зашто си ми ово дао? Носим рите, хлеба имам. Шта да чиним с овим новцем?"
Остали оци убеђивали су га да задржи новац и да купи уље за цркву. У једном тренутку га је с устручавањем прихватио, а затим се дубоко замислио и донео одлуку да се ослободи терета. Бацио је новчић на земљу и "утекао што га ноге даље носе".
АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)