"И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам вам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама "(Лк.2, 10-12)С Рождеством*! (*поздрав на Божић на руском) Управо такви поздрави се могу чути 7 јануара. А када питаш: "С Рождеством, Кога?" - Неки се радују због правилног одговора: "С Рождеством Христовим"! "А ко је то Христос?", - Постављају следеће питање, и ту почиње оно најтужније ... Да, нажалост ретко ко од крштених људи чита Свето Писмо, а још ређе се може наћи неко ко се труди да следи прочитано. Али да би човек почео да размишља о смислу те вере, коју му је додељена, он треба минимално да нешто чује или прочита о њој. Када се рађају деца њих не питају да ли она желе да се роде већ их стављају пред свршен чин. И само је Бог рођен и дошао у свет по сопственој вољи, због тога што је Он Бог. И Он је такође по Својој вољи дао Свој живот за нас, да бисмо ми после смрти васкрсли и били с Њим. То јест онај човек који је истински православан обавезно верује у то да ће после смрти васкрснути. Тада наше рођење има смисао, јер ћемо иако умремо васкрснути као што је васкрсао Христос у Кога верујемо.
Господ је рођен у овом свету на посебан начин. Као прво не од жене већ од девојке, која никада није имала ни мушкарца, ни мужа. Звала се Марија и постала је Богородица пошто је родила Бога. А друго изненађење је било то што дошавши на земљу Господ Исус Христос није био дочекан почастима, и богатством. Он чак није имао ни колевку, као сва деца, није било ни уточишта - рођен је у пећини и положен је у јасле, у које стављају храну за животиње. То се десило пре 2000 година у малом граду Витлејему. Први гости Божанског Младенца нису били цареви и велможе, већ обични пастири, које је анђео обавестио о Христовом Рођењу: "Јер јављам вам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ у граду Давидову. И ево вам знака: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама "(Лк. 2, 10-12).Пастири су први пожурили да се поклоне новородђеном Спаситељу. Истовремено су древни мудраци са истока ишли ка Цару света. Они су пратили звезде и одједном су приметили да се на небу појавила нова, веома светла звезда. Пошли су према њеној страни и нашли се у Витлејему. Мудраци су Младенцу донели дарове: злато, јер је Он цар, тамјан, јер је Бог, и смирну, јер је требало убрзо да умре (у давна времена смирном су помазивали умрле).
И још нешто је карактеристично за Христово Рођење. О свему што ће се с Њим десити било је написано у Библији још пре Његовог Рођења. И да су сви у то време читали Библију не би распели свог Господа, а кад би је сви данас читали не би Га такође свакодневно распињали својим гресима. Тада би узели пост као оружје а молитву као штит, и чували би своја тела и душе од продирања зла. Пост је благодатно време борбе са грехом, који живи у нама. Треба да постимо и чувамо се, уздржавамо од свакојаких телесних задовољстава. Тело треба потчинити духу, а страсти разуму, како би ум испуњен благодатним мислима управљао телом. "Пост води ка вратима раја, а милостиња их отвара". Пост губи смисао ако у нама нема милосрђа и љубави према људима. Богу нису потребене наше молитве, као ни наше свеће. Он нас чека да научимо да волимо све људе. Јер је Он - Љубав! Он је дао Свој живот за све људе. А од нас се очекује само трунка састрадања и мирољубивости. Истински пост је описан у тексту песме која се поје у цркви: "Постимо постом пријатним, благоугодно Господу ... Дајмо гладнима хлеб, сироте и убоге уведимо у кућу ...". То јест помозимо свима онима којима је потребна наша помоћ. Пост може да смекша свако очврсло човеково срце, уколико исти жели да се мења. Јер нам слобода избора опет оставља могућност да следимо пут спасења или погибије своје бесмртне душе. А ако је душа бесмртна, онда место где ће се наћи зависи и од самог човека.
И ако је данас пост - то није мода већ искрена потреба јер постећи телесно (уздржавајући се од хране животињског порекла) не заборављајмо о томе да је најважније назначење поста да нам помогне да изменимо наш греховни начин живота и призове нас на подражавање Лику Божијем и припреми нас за сусрет са Богом. Желим вам свима Божију помоћ, мир, добро и трпљење.
Свештеник Глеб Грозовски (Санкт-Петербург)
преузето са http://www.pravmir.ru/article_3548.html
Превод са руског Др.Р.М.
