Свети Никола, Крснa Слава манастира Григоријата
Још један чудесан догађај десио на празник Светог Николе за време игуманства оца Симеона. Овај пут, подрумџија је обавестио игумана да неће бити у стању да дају уље подвижницима у пустињи за празник. (У то време они су навикли да дају одређену количину уља као благослов сиромашним подвижницима који су долазили на празник у манастир)."Шта је проблем?" Пита игуман.
"Немамо много уља, остало је само пола тегле.."
"Није битно, дајте им оно што је остало.."
Подрумџија је послушао. Разделио је уље подвижницима, учинио их је срећнима, али он није осећао никакву радост. Имали смо мало уља, сада ће га потпуно нестати... То су биле мисли његове логике, и - још више - његовог недостатка вере. Међутим, оно што је уследило, управо је он био тај први да се увери, што му је донело нови живот у вери и провиђење и силу Божију. Саосећајни заштитник, Свети Никола, поново је интервенисао. Ниво уља у тегли није опао уопште, ни један центиметар. Он је остао тамо где је раније био.
Тако пустињаци добише милостињу, а манастир није имао губитка, као и монах којем је
недостајало вере а добио је вредну лекцију.
Ако би неко имао стрпљења да тражи кроз разне књиге у евиденцији манастира, нашао би безброј чуда светог Николе. Много пута је штитио манастира од сигурног уништења ватром, и спасао монахе који су пали низ стрме литице. Много пута је спашавао чамаце и бродове из сигурних бродолома.
недостајало вере а добио је вредну лекцију.Ако би неко имао стрпљења да тражи кроз разне књиге у евиденцији манастира, нашао би безброј чуда светог Николе. Много пута је штитио манастира од сигурног уништења ватром, и спасао монахе који су пали низ стрме литице. Много пута је спашавао чамаце и бродове из сигурних бродолома.
Старац Атанасије је дао следећу поуку свом наследнику игуману: "игуман мора бити веома милостив, као што је Свети Никола, и мора да помаже свима који долазе у манастир и траже помоћ, Бог никада неће оставити никога, али ће обезбедити да у ничему не оскудева. "
* Сва приповедања о Манастиру Григоријату записао је архимандрит Херувим у књизи "Савремени подвижници Свете Горе".