Разбојник који је постао монах

Живео једном на Криту неки грешни разбојник и хајдук који је наносио велике штете Турцима, али је зато и отворено и скривено помагао хришћанима. Био је толико ужасан и страшан за Турке да му је тамошњи паша обећао потпуну амнестију за све преступе и недела која је починио Турцима, али само под условом да напусти Крит и да се на тај начин ослободи његовог разбојништва.

Разбојник је толико мрзео Турке да није хтео ни да чује за пашин предлог. Међутим, касније му се у једном страшном виђењу јавила Богородитељка Ана, мајка Пресвете Богородице. Заповедила му је да прихвати понуду турског бега и да што је могуће пре оде у њен скит, који се налази на Светој Гори. Под притиском овог божанског виђења, критски разбојник је прихватио да оде са овог острва. Оци приповедају да је турски бег, желећи да се увери да је разбојник заувек отишао са Крита, заједно с њим пошао на Атос.

Кад је разбојник стигао у дафнијско пристаниште, затражио је да га одмах одведу у скит Свете Ане. Кад је стигао у скит, није пристао да се потчини неком од стараца него је захтевао да буде пострижен за монаха по имену Ана и да остане у близини цркве Свете Ане.

Скитски оци су се окупили и објаснили разбојнику да је Ана женско име, те да се стога не даје мушкарцима. Он је то прихватио и пристао да после пострига носи име Јоаким. Настанио се у једној одаји у близини кириакона, непосредно уз скитско гробље. Ту се подвизавао у самоћи, прихватајући савете свих отаца, према којима је показао велику послушност и смирење.

У тој одаји провео је преко пет година. Жудећи за што потпунијим тиховањем, отишао је одатле и настанио се у једној пећини смештеној иза скита. Оци су му доносили хлеб и воду. Овде се одважно борио с искушењима и саблазнима које су потицале од видљивих и невидљивих демона. Показао је велико трпљење и издржљивост, као да је био опитан и искушан монах.

Посебно је велику издржљивост показао током хладних зимских и врелих летњих месеци. Једном је, кажу оци, пао дубок снег, виши од једног метра, који је прекрио читаву околину. Старци из каливије Сретења управо беху испекли свеж хлеб, па су кренули до пећине да га однесу и оцу Јоакиму. Међутим, нису га тамо затекли. Свуда су га тражили, а затим почели и да га дозивају. Најзад су зачули како испод снега једва чујно допире његов глас. Почели су да копају и видели га где прекривен снегом седи на једном камену и спокојно се моли. Он је тада почео да се жали како су му нарушили прекрасно тиховање и топлину коју је осећао док је био прекривен снегом!

У скиту Свете Ане живео је од 1890. до 1915. године, истински се кајући и трпећи многа лишавања и недаће. Често се причешћивао Светим Даровима, Пречистим Телом и Крвљу нашег Господа, молећи се и никада не пропуштајући дневна последовања и заједничке молитве.

Господ га је заузврат обдарио многим духовним даровима, међу којима су били и дарови прозорљивости и пророштва. Када су га једном приликом у каливији Сретења посетила тројица Руса, желећи да га упознају и добију његов благослов, он је свакоме од њих дао по један дар: првом је дао три зрна боба, другом мало тамјана, а трећем цвет.

Кад су Руси отишли, оци су га упитали за значење ових дарова. Он им је објаснио: "Првом сам дао боб јер ће он постати монах. Другом сам дао тамјан јер ће по повратку кући сазнати да му се отац упокојио. Трећем сам дао цвет јер ће остати у свету да би се оженио и тај цвет ће дати својој невести." И заиста, догодило се управо онако како је предсказао и пророковао старац Јоаким!

Није прошло много времена од тог догађаја, а старац је осетио малу слабост и предсказао да ће за три дана умрети. Разболео се и услед тога блаженом смрћу отпочинуо у Господу, да би из овоземаљског прешао у небеско и вечно, божанствено обитавалиште.

АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)

 О СПАСОНОСНОМ ПОКАЈАЊУ