Икона дана

понедељак, 9. јануар 2012.

Удаљеност од Бога доноси са собом усамљеност. Схваташ?

Старац: Зар ти нисам причао?
Саговорник: Не, Старче, не сећам се...
Старац: Да се мало придигнем; подигни ме да ти испричам...
Саговорник: Да.
Старац: Направио сам био један мртвачки сандук; хтео сам да пођем у брдо, али сам доста осетљив на хладноћу... Схваташ?
Саговорник: Да.
Старац: Био сам, дакле, принуђен да направим мртвачки сандук. Био је седамдесетак центиметара широк и исто толико висок; у дужину је био око метар и осамдесет.
Саговорник: Да.
Старац: Одгоре је имао поклопац. Попео сам се, дакле, на један брeжуљак; било је то овако: овде је била међа... ја сам се попео овде, међу борове... Усред борова сам га поставио.
Унутра сам ставио одећу, закључао сам да ми је чобани не покраду и отишао сам.
Свечери бих одлазио тамо и остајао.... Спавао бих одгоре... Али, кад није било лепо вече, подизао bих поклопац, подметао некакав држач, стављао некакву простирку и спавао унутра.
Да видиш, то ми се врло допадало. Често бих ноћу рецитовао псалме... "Небеса над небесима... звезде и светлост", и шта ти ја знам... Посматрао бих небо... Док сам се молио, осећао сам... и тако сам живео. Кад је било мирно време, био сам одгоре, а кад је била киша, завлачио сам се унутра.
Једном приликом наиђе један планинар, па ми рече: "Много ти завидим... Ја, нажалост, не могу то да учиним. Имам породицу... везан сам за њу. Подсетио си ме", вели, "на једну песму Ламброса Порфираса". Ништа му нисам одговорио... Он пође својим путем. "Стани, бре", повичем ја, "поменуо си једну песму Порфираса. Шта си хтео да кажеш?" "Е, морам да ти је изрецитујем", каже он. "Хајде, реци је." "Мислим да ти сасвим одговара." И изрецитује је. "Много ми се допада", рекох; "да немаш, можда, оловку?" "Како да немам", каже он. Извади из џепа оловку и запише ми песму. Научио сам је.
Прошло је отад једно десетак дана, кад ево ти њега да види да ли сам још тамо... Рекох му: "Седи да ти изрецитујем Порфирасову песму..." Прекрстим се и изрецитујем песму...

"Да је борова осојних, па да ми дају тек један сноп грана безбројних,
у кутку крај њих начинио бих колибу своју убогу и сироту...
Ах, да је лето, па да ми дају лишће суво да на њега легнем, са њима и ја песму да запојем, зором да зашуморим њиховим шумом...
А затим? Ништа друго...
И кад се тако угаси мој живот радости препун,
мало грана опет да ми дају,
кревет мој последњи да буду."

(Старац је био усхићен...)
Саговорник: Предивно.
Старац: Читав живот на извору радости, на извору живота; зашто Бог хоће да ти тако буде? Да би ти био задовољан... Да ти дарује оно величанство, оно Божанство... да осетиш у својој души... како оно беше? Свом душом...
Саговорник: Свом душом својом, свом мишљу својом, свом снагом својом... И ум, и душу, и разум и снагу...
Старац: Све подај Богу. Све што имаш... Сједини се са Богом. Предај их Богу. Отвори их Богу.
Саговорник: Свакако... као што вели и молитва.
Старац: Све хришћане... и читав свет, и који верују и који не верују, мучи та једна ствар - удаљеност од Бога. Удаљеност од Бога доноси са собом усамљеност. Схваташ?
Саговорник: Доноси потиштеност, доноси ово, доноси оно... напетост.
Старац: Па кад поричеш једну тајну... Толико је лекара, психијатара, психоаналитичара, психолога, и примају болеснике... Какве, бре, болеснике; ко си ти да примаш болеснике? И на концу - на питање пацијента: "Шта видиш, докторе...?" Лекар одговара: "Ништа ти није... Имаш несигурност..."
Саговорник: Шта значи несигурност...?
Старац: Шта значи "несигурност"? Шта значи: "Није ти ништа... Узми овај лек..."? Ма, ако не предаш себе Богу, шта ти лек може помоћи? Данас ће те успавати, али ће ти сутра можда бити још већа несигурност.
Саговорник: ...Још горе. Обично тако и бива.

Коментар издавача. Непосредан Старчев одговор на питање: "Како се то може постићи?", односно како се може поднети велики бол, јесте: "Предај све Богу. Све што имаш... Сједини се са Богом." То значи да ти благодат Божија продре "у све зглобове, унутрашњост, у срце".


СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ
ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ


КОНСТАНТИН ЈАНИЦИОТИС - ПОКРАЈ СТАРЦА ПОРФИРИЈА
Сећања његовог духовног детета


ОБЈАВЕ

Погледајте ове странице