Муж не долази из кафане

Жена једног лекара инвалида била је очајна јер њен муж беше стекао врло рђаве навике. После рада у болници, одлазио би у кафану, а враћао се кући после поноћи; по читав дан остављао је њу и децу саме, тако да га скоро нису ни виђали. Она је протестовала, грдила га, а он је узвраћао тако што се кући враћао све касније. Жена није видела излаза. Чула је негде за старца Порфирија и похитала да га посети. (...)

Кад је изашла из Старчеве келије, лице јој је блистало од радости. Испричала нам је како јој је

Старац све открио и рекао: "Видим да је твој муж добар човек, али има комплекс због своје инвалидности; остаје ноћима у кафани да би то заборавио. Пошто му ти стално пребацујеш, он не жели да дође кући до касно у ноћ. Што се више жалиш, он све касније долази кући. Одсад чини супротно. Што он више буде каснио, то се ти више за њега моли, више га воли и двори. Тако ће се он постепено мењати, и све више ће га привлачити његова кућа, жена и деца. И твој проблем ће тако бити решен".

Она оде својој кући, верно спроведе у дело све што јој је Старац рекао, и убрзо поново придоби свог мужа.

Старац Порфирије Атински