Старче, ми интелектуалци, све подвргавамо испитивању и понекад ти дође да поставиш и питање "постоји ли Бог?"На мене је оставио изузетно снажан утисак како се према томе поставио. Дословно ми је рекао ово:
- Не могу да појмим да постоје људи на свету који могу у то да сумњају.
Угледао сам тада истински бол на његовом лицу, бол који можеш да видиш на лицу мајке која пати због свог детета, које је у опасности да пропадне. Са таквим болом и толиком тугом се питао да ли је могуће да постоје људи који не верују. Видео сам да се иза те његове недоумице крије стварно искуство, сусрет са лицем Божијим.
Причао ми је да ми помогне:
- Једном сам се молио целе ноћи, све до јутра. У цик зоре, дакле, појави се - шта да ти кажем, то се не може описати, не може се речима исказати - некаква светлост, која потиче из твоје унутрашњости и целог те обухвата. Иако си уморан од клечања и од целоноћне борбе, осетиш такву лакоћу, као некакво сунце које није споља, него из твоје унутрашњости и држи те у тој неизрецивој, тој неизмерној радости и милини. Свануло је, изишао сам напоље, почео сам да радим своје рукодеље - био сам столар - а то стање бескрајног мира и радости трајало је и даље. А сунце, оно земаљско, које је изишло у међувремену, изгледало је тако безначајно и мало у поређењу са сунцем које се родило у мени. Три дана и три ноћи живео сам тако и морао сам да се присиљавам да поједем нешто. Како неко може, после свега тога, да сумња?
Једном другом приликом ми је причао:
- Десило се једном да сам отишао на три месеца, а тамо куда сам отишао, све то време нисам имао прилике да видим људско лице. После три месеца нисам знао више који је дан, колико времена је прошло, који је празник био онога дана. Одем, онда, у цркву, али сам се стидео да питам који је дан, јер сам мислио да би рекли: "Је ли овај полудео?" И на основу службе Божије покушао сам да откријем које је доба године.
Благословена душа, Богу посвећена.
Те незаборавне године, коју сам провео поред њега и на благословеној Светој Гори, расаднику светитеља, служили смо божанствену Литургију. Ја сам служио, а старац је појао. Али, како је појао! Као рањени јелен пред лицем Бога. Тако сам бар ја то доживео.
Чувајте душу
