Oдважно пред светитељима

О.Јаков са иконом Св.Давида

Строго се придржавајући монашких заповести и сурово се подвизавајући, отац Јаков је од Бога био награђен одважношћу пред светитељима, посебно пред преподобним Давидом и преподобним Јованом Руским. Са њима је разговарао непосредно и простодушно, тражећи без неодлучности и колебања ово или оно. Дешавало се чак и да плане и да "припрети" преподобном Давиду. Тако се 1972. догодило да су сељаци посекли неколико стабала манастирских маслина и употребили их за огрев. Отац Јаков био је веома узнемирен. Поред свега тога, игуман му је наложио да оде у полицију, на суд, итд. Осетио је снажно неспокојство. Нимало се не предомишљајући, сишао је у Цркву, стао пред икону преподобног Давида и рекао:

"Што се мене тиче, преподобни, ја сам напустио сопствену имовину и дошао овамо да бих ти с љубављу служио. Ти знаш колико те волим и поштујем. Имање припада теби. Међутим, изгледа да то тебе не интересује, чим у њега улази ко год хоће и сече стабла. Не желим сад да идем у полицију и да чиним сличне ствари. До вечери имаш времена да ми доведеш онога који је посекао стабла. Ако не буде тако, старче, затворићу те у гробницу, и нећу ти палити ни тамјан ни кандило!"

И заиста, преподобни Давид се "сагласио". Непосредно пре вечерње, у манастир је дошао један сељак. Отац Јаков је схватио да је то кривац, али ништа није рекао. Кад је завршена вечерња служба, сељак је исповедио своју кривицу и уследила је надокнада штете.

Након три године догодило се нешто слично. Док се братство припремало за вечерњу, приметили су да на месту где су продавали свеће недостаје новац. Стараc Јаков био је веома узнемирен и одмах је стао испред иконе преподобног Давида:

"Ако пре почетка вечерње не откријеш ко је украо новац, нећу ти кадити и нећу служити вечерњу!"

Преподобни Давид је убрзо довео лопова. Он се покајао, пао на колена и замолио за опроштај.

Преподобни Давид није се само одазивао на молитве старца Јакова него је и саосећао с њим, што ће се видети из онога што се догодило игуману Никодиму. Приликом једне од посета манастиру, игуман Никодим затекао је оца Јакова како служи Литургију. Упитао га је како је, а отац Јаков је одговорио:

"Шта да вам кажем, старче, болестан сам и уопште се не осећам добро."

Игуман није показао разумевање и незаинтересовано је рекао:

"Зашто, ти си стално болестан, о чему се ради?"

Никодим се сутрадан пробудио натечених ногу. Схватио је о чему се ради и, чим је на дворишту угледао оца Јакова, рекао:

"Ех, оче Јакове, само смо разговарали, зар је било потребно да ми овако узвратиш?"

Душе Христове