Понекад су туге и патње, а понекад су радости, то је живот човека. Само да молимо Бога да нас удостоји да се на нама испуњава света воља Његова, увек.
Један светитељ је молио Христа, да превиди његове грехе и да га удостоји да постане његов ученик.
Христос га је услишио. Док се молио, доживео је иступљење и угледао самог Христа на престолу Који га упита: '' Желиш ли да Ме следиш ? ''
'' Да, Господе ''.
'' Ја ово дајем онима који Ме следе '', и даде му да поједе једну јабуку. Била је врло слатка. Светитељ се ослади и затражи да му да још једну.
'' Желиш и другу ? '' каза му Христос. '' Да, Господе '' и даде му и другу јабуку. Била је горка – отров. Даде му и трећу. Била је тако горка да замало да је не поврати.
Рече Христу: '' Господе, са тиме што ми дарујеш, ја не могу да Те следим ''.
Посаветова га Христос и каза му: '' Поједи, Андреје, и ову слатку јабуку да би заборавио претходне горке ''.
Она је била тако слатка, да је одмах доживео још дубљу екстазу: узнео се духом у Рај, тамо је угледао неописиве лепоте, видео је духове праведника, њихово боравиште. Видео је Анђеле и Арханђеле, чуо је њихово – алилуја.
Једном речју, видео је будуће награде праведника.
Ускоро је дошао себи. У сузама је пао пред ноге Христове и молио Га да у своме милосрђу прими и њега међу Своје. Тако је Његова Доброта убројила и њега у Своју пратњу, и бесконачна милост Његова удостојила га је да и он ужива у томе што је видео.
То, дакле, брате мој, даје Христос.
Неки пут слатко, неки пут горко.

Старац ЈЕФРЕМ Катунакијски