Блажени отац Тихон је говорио: Господе Исусе Христе... вреди сто, а Слава теби, Боже - хиљаду драхми. Имао је у виду да прослављање Бога има већу вредност. Ако је ово прво нужност коју човек осећа и хтео - не хтео мора да тражи, онда је ово друго подвиг, јер човек пати и благодари Богу."Овај светогорски подвижник, који је непрестано прослављао Бога, рекао је и следеће: "Сви смо ми грешници. Размислимо о томе шта је Бог учинио за нас, а шта ми чинимо за Бога. Након таквих размишљања срце ће омекшати чак и да је од гранита. Ево како се може одбацити логика.
Бог је могао да ме створи као мазгу и да ме преда у равнодушне руке које би ми на леђа натовариле сто педесет килограма дрва и ударале ме. На крају бих упао у јаму и пси би растргли моју утробу. Пролазници би затварали нос, јер би мој задах допирао до пута. Зар не би требало да заблагодарим Богу што се то није догодило ? А ја му нисам заблагодарио.
Бог је могао да ме створи као змију или као шкорпиона. Међутим, Његова љубав створила ме је као човека. Бог је због мене Самога Себе принео на жртву. Само једна кап божанствене крви опрала је све грехове света..."
Архимандрит Јоаникије Коцонис
текст из књиге "Старечник" (изреке светогорских стараца)
