О солидарности и међу птицама небеским

Погледај једну, на, толику малешну птичицу како путује, како одлази у Африку и враћа се без компаса, поновно налазећи своје гнездо ! А људи све са мапама и путоказима, па се изгубе ! И није да птице ходају по сувом и бацају за собом каменчиће ! Оне лете небом, изнад мора ! Где би могле да баце каменчиће ? Неке сасвим малене птице пењу се на роде, на своје... "ваздухоплове" ! Оне путују... авионом ! Птице, док прелетају мора, праве станке на острвима, не би ли се мало одмориле.
Једном, када сам био у скиту Часнога Крста, видео сам како са источне стране долазе неке птице као врапци, али мало веће и лепше од њих. Било их је читаво јато. Но, њих четири-пет изгледа се било заморило и нису више могле да лете. Тада се издвоји од јата њих још отприлике петнаест друге беху наставиле - и седоше на, мало на једно дрво да предахну.
Потом узлетеше и отидоше све заједно. Винуше се веома високо, како би се оријентисале, и поново нашле своју сабраћу. На мене је оставило утисак то што оних петнаест није било оставило четири-пет птичица што се беху биле замориле, већ су напустиле сопствено јато због њих, како би им правиле друштво !


Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
део текста из књиге "Чувајте душу"