Наше тело се не убија ограничењима у храни и другим задовољствима, већ њихвом прекомерном количином. А поред тога ако чак и ми сами не причињавамо штету другима и не нарушавамо заповест о љубави према ближњему, -треба волети Бога. Одатле и проистичу нека ограничења у задовољствима, пошто се љубав ако постоји пројављује у нашим поступцима и делима. Например лако је рећи: "Ја не волим себе", али притом наша дела сведоче да волимо себе управо онако како треба да волимо Бога. И може се са том истом лакоћом рећи: "Ја волим Бога", али нема ништа лакше од речи, јер се љубав познаје по делима. И ако у крајњој мери желимо да волимо Бога ограничимо се у томе што нас удаљава од Њега. Нема тог циља ни у мирском ни у духовном животу ради кога не жртвујемо нешто друго. Они који не желе ништа да жртвују и остају без ичега - не задобијају ништа стабилно, и притом губе и оно што су имали.
Свештеник Михаил Немнонов
преузето са http://www.pravmir.ru/article_3228.html
Са руског Р.М.
