
...Истина је да ће хришћани, који издрже привремену патњу, кроз њу задобити будућу вечну радост и починак.
Никада, никада нећемо сматрати блаженима оне људе који су овде на земљи непрестано живели у радости и миру. Напротив, требало би да их сажаљевамо, јер ће им привремена радост постати препрека за будући живот.
Бог је милостив, али и праведан. Милостив је у садашњем животу, али је након смрти праведан судија. Није могуће да напаћеним хришћанима али онима који су истински хришћани и који то нису само по имену - додели и вечне муке.
Тамо ће им подарити непрестану радост, коју више нико неће моћи да им одузме. Бог не може бацати човека из патње у патњу. Према томе, радуј се уместо да тугујеш, јер те Бог сматра достојним привремене патње којом ћеш задобити вечни починак.
Вечна радост се чува само за напаћене хришћане. У светом Еванћељу, Господ говори о богаташу и убогом Лазару: Синко, сети седа си ти примио добра својау животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш (Лк. 16;25).
Бог никад није пристрастан, и увек чини онако како је праведно. Ако би се осврнуо на житија светих, запазио би непрестана искушења, патње и страдања.
Тако су провели овоземаљски живот. Ниједан сладострасник није ушао у вечно обитавалиште које је преиспуњено неизрецивом радошћу.
Напротив, тамо су ушли они који су патили и трпели Бога ради и ради очувања заповести Његових.
Старац ЈЕФРЕМ Филотејски и Аризонски
- Очинске поуке -