 |
| Вл.Андреј Ћилерџић |
ГЛАС: Колико данас вјерујући српски народ зна и његује своје обичаје?
ЕПИСКОП АНДРЕЈ: Не може се уопштено на ово питање одговорити. Код нас Срба важи изрека: сто села, сто обичаја. Овде се поставља питање, шта је важније: обичај или предање? Сигурно је то да је најбитније да се свеколики наш народ полако врати традиционалним обичајима своје прадедовске вере који извиру из живога литургијског искуства Цркве. Најважније је то, што видимо да се народ, хвала Богу, враћа литургијском начину живота, и да је спреман да са својим свештенством иде заједничким духовним путем и да се у духовним погледу увек саветује са надлежним духовником. Има обичаја који су страни, има обичаја који су апсурдни, има обичаја који су излишни или непотребни, а има много обичаја који су спасоносни, а о њима једино могу да дају релевантна обавештења свештеници и духовници. Сигурно је да има и обичаја који нису строго литургијски обичаји, али су врло корисни, пожељни и благословени, на пример подела пакетића сиромашној деци, и уопште сиромашним односно социјално угроженим људима. Исто тако је леп обичај посета болеснима, немоћнима и невољнима.
