Питање валаамском монаху: Живим сама са дететом и немам стан. На исповести су ми рекли да се смирим и уздам у Господа. Објасните ми како то. Не разумем.Одговор:Смирити се значи имати мир, мир унутрашњи – са људима, са околностима, са својим несавршенством. То не значи да ништа не треба радити, само склопити руке. Не! Ми треба да радимо све што зависи од нас за решење проблема. Али, треба знати да је све у рукама Божијим. Господу није тешко да нам дâ све за овоземаљску срећу. Али, да ли ћемо онда мислити на Господа? Шта би тада било са нашим душама?
Ми одлично знамо ко су наши најбољи пријатељи. Зар су то они с којима смо јели и пили? На њих ћемо заборавити за дан. Најбољи пријатељи су нам они с којима смо савладали тешкоће. Не благостање, већ невоља узвишава и облагорођује човекову душу. Господ све то види. Он зна шта нам је заиста на корист и колико можемо да понесемо. Он зна кад да нас утеши. Уздати се у Господа, значи уздати се у Његову свету вољу. Да, то је тешко, пошто у својој нутрини осећаш да Господ не даје оно што ми хоћемо.
