Питање валаамском монаху: Моја бака је верница и непрекидно је слушам како говори: “Шта да се ради? Таква је његова (њена) судбина! Ето човек се роди и Бог му додељује судбину, ту ништа не можеш!” По томе човек не може ништа да промени. Ја се не слажем с њом. А како то бива да се човек обраћа ка Богу и Он га спасава? Шта се у ствари ту дешава? Помозите нам, молим Вас, да се снађемо у нашим (могућим) заблудама?Одговор: Не, то није тачно. Не сме се веровати у судбину. То значи, ако си украо или убио, онда ниси крив – јер је то судбина… Хришћанин не може да верује ни у какву судбину. Господ не врши притисак на човекову вољу. Постоје, наравно, околности које ми не бирамо, али главни избор између добра и зла је увек на нама.
***
