Оживљење поштовања светог Јована РусаTоком грчко-турског рата и таласа национализма и етничког чишћења које је захватило Турску, 1922 тело Светог Јована руског пренели су у Грчку избеглице током размене становништва и смештен је у цркву коју су посветили њему.
Од тада, Свети Јован је остао углавном заборављен и игнорисан, његово поштовање обновљено је 1970, када је наставио своја чудесна дела исцељења. Деца са деформитетима и обољењима су најчешће имали корист светитељеве благодати.
1970 у екстремном сиромашној породици у Истиаји (Грчккој), рођено је дете са деформитетом чије су ноге биле ужасно савијена и везана за леђа. Лекари су хируршки одвојили дечакове ноге од остатка његовог тела, али није било наде да ће дечак да прохода. Није било неуронске мреже у доњој половини његовог тела.
Док је дете расло његова породица је потрошила сав новацшто је имала у нади да ће пронаћи лек за дечака. Када им је једино што је преостало мала јагње, визијом ка Светом Јовану руском кренули су да му се поклоне. Поневши животињу на леђима и дечака на рукама, отац је узео своју породицу и пешке кренуо 80 километара кроз пустињу која води до цркве где је био ковчег са телом светитеља.
Од тада, Свети Јован је остао углавном заборављен и игнорисан, његово поштовање обновљено је 1970, када је наставио своја чудесна дела исцељења. Деца са деформитетима и обољењима су најчешће имали корист светитељеве благодати.
1970 у екстремном сиромашној породици у Истиаји (Грчккој), рођено је дете са деформитетом чије су ноге биле ужасно савијена и везана за леђа. Лекари су хируршки одвојили дечакове ноге од остатка његовог тела, али није било наде да ће дечак да прохода. Није било неуронске мреже у доњој половини његовог тела.
Док је дете расло његова породица је потрошила сав новацшто је имала у нади да ће пронаћи лек за дечака. Када им је једино што је преостало мала јагње, визијом ка Светом Јовану руском кренули су да му се поклоне. Поневши животињу на леђима и дечака на рукама, отац је узео своју породицу и пешке кренуо 80 километара кроз пустињу која води до цркве где је био ковчег са телом светитеља.
Везавши јагње за ковчег светог, отац детета је придарио последње што је имао свецу, молећи се за опоравак свога сина. После поклоњења целивања и молитва чудотворном Светитељу, породица је легла да спава напољу, испред врата цркве.
Убрзо после поноћи пробуди се отац детета, његова супруга, пробудивши се, упита га шта жели од детета у овом тренутку. Он затражи од дечака да му донесе воде. Исцељено дете устаде и донесе воду са чесме оцу.
Ово је било једно од првих чуда у низу која су учинила поновни пораст поштовања светитеља и популарности код ходочасника, који данас хрле у његову цркву са својим молитвама и поклонима. Међу њима, сваке године у јесен младић доноси живо јагње у наручју и поклања Свецу који је окренуо његов живот од осуде у благослов.
Убрзо после поноћи пробуди се отац детета, његова супруга, пробудивши се, упита га шта жели од детета у овом тренутку. Он затражи од дечака да му донесе воде. Исцељено дете устаде и донесе воду са чесме оцу.
Ово је било једно од првих чуда у низу која су учинила поновни пораст поштовања светитеља и популарности код ходочасника, који данас хрле у његову цркву са својим молитвама и поклонима. Међу њима, сваке године у јесен младић доноси живо јагње у наручју и поклања Свецу који је окренуо његов живот од осуде у благослов.
У Француској 1974 мајци која се молила у великој тузии у манастиру Пресвете Богородице , пришао је руски посетилац и чувши од ње да се моли за дете које је рођено од ретке, урођене болести хипофизе, испричао јој је о његовом земљаку „Светитељу“, чије су чудотворне мошти нетакнуте у Грчкој. Он јој је показао малу икону свеца.
У болници, странац је начинио знак крста на челу овог детета са малом иконицом свеца. Дете се згрчи и окрену. Било је прекривено знојем. Мајка, пољубивши у чело- осети да је грозница нестала. Дете, чија је смрт била предвиђена као неизбежан и неминовна, наставило је да нормално расте.
Од тада су многи случајеви чудесног излечења и опоравка приписане младом свецу и његовим чудотворним моштима. Он наставља да чини чуда онима који му се моле и привлачи велику масу ходочасника сваке године.
У болници, странац је начинио знак крста на челу овог детета са малом иконицом свеца. Дете се згрчи и окрену. Било је прекривено знојем. Мајка, пољубивши у чело- осети да је грозница нестала. Дете, чија је смрт била предвиђена као неизбежан и неминовна, наставило је да нормално расте.
Од тада су многи случајеви чудесног излечења и опоравка приписане младом свецу и његовим чудотворним моштима. Он наставља да чини чуда онима који му се моле и привлачи велику масу ходочасника сваке године.
