Феномен акупунктуре објашњава се источњачким религијским концептима као што су Jин и Jанг, Tао и Зен. Јин принцип је наводно женски, негативан, хладан, мекан и месечев. Јанг принцип је наводно мушки, позитиван, топао, тврд и сунчев. Јин и јанг су повезани и стално се смењују, а физичке манифестације су одраз јина и јанга. Проистекла из источњачких религијских концепата, акупунктура је постала признати део савремене конвенционалне медицине. Светска здравствена организација (Ворлд Хеалтх Организатион) 1979. године, препоручила је више од 50 болести за лечење акупунктуром, а акупунктурну иглу је 1996. америчка Управа за храну и лекове (Фуд анд Друг Администратион - FDA) препоручила као сигуран медицински инструмент.Од стреле до металних игли
Према кинеској традицији, откривено је да су ратници који би били рањени стрелом у одређена анатомска места добијали анестезију или утрнулост на другим местима у телу. Током периода од 1.500 година, састављен је писани преглед акупунктурне праксе и објављен под насловом "Неи Чинг". Први од ових 34 томова написан је пре 4.000 година. Самим тим су - уколико бисмо прихватили старост ових докумената - они писани у периоду убрзо после светског Потопа, па све до Мојсијевог времена. Славни и уважавани лекари у Кини бавили су се акупунктурном вештином у исто време када је Христ користио силу од Небеског оца за исцељивање. Кажу да је Пијен Цуе, лекар из овог доба, путем акупунктуре исцелио пацијента у коми. Након овог исцељења уследило је двадесет дана лечења травама, што је довело до потпуног излечења пацијента.
Из искуства рањених ратника развио се концепт да величина ране не утиче на ефикасност терапије убодима или акупунктуре. Стога је било могуће користити прибор од камена који је био тањи и мањи од стрела, што је чињеница која мора да је охрабривала пацијенте. Временом је прибор од камена замењен дрветом или бамбусом. Касније су коришћене металне игле, што је терапију учинило још ефикаснијом.
Акупунктура забрањена у својов колевци, али је Мао враћа
Иако је акупунктура имала дуг и славан историјат у Кини, у периоду од 1929-1958 стављена је ван закона. На инсистирање супруге Мао Це Тунга, поново је стекла наклоност политике у превирањима током "културне револуције". Када су Сједињене Америчке Државе, тада под председником Никсоном, поново успоставиле културне везе са Кином, савремени научници са Запада су први пут проучили акупунктуру.
Акупунктура не одговара анатомском склопу човека
Сматра се да је акупунктура ефикасна тиме што "деблокира" сметње унутар спољашњег енергетског система. Овај концепт је потпуно неповезан са анатомским нервним системом, венама, артеријама и лимфним чворовима, што су пажљиво документовали научници свих народа и религија по клиничким центрима широм света. За разлику од анатомских сазнања, енергетски систем акупунктуре је сличан "аури" из хиндуистичког система.
Извориште у источњачком окултизму
"Теорија која стоји иза акупунктуре је да у телу постоје двоструки токови енергије звани 'Јин' и 'Јанг', а које обухвата свеопшта концепција енергије позната као 'чи' или 'животна снага'". Као и са системом чакри, ова енергија се посматра као део свепрожимајуће универзалне силе која је настала из космичког "места које је тамо негде".
Јанг је потекао из Сунца и звезда и представља се као доминантно, добро, позитивно и мушко. Као њему супротстављена сила, Јин је потекао из земље и Месеца и представљен је као зло, негативно и женско.
Према овом теоријском систему, вечна потрага за миром, здрављем и срећом, како за појединца, тако и за свемир, представља равнотежу ове две супротстављене силе.
Необични меридијани
На површини тела је ова енергетска сила 'чи' наводно организована у 24 канала или меридијана који се протежу по дужини тела, од главе до прста на нози. Ови меридијани одговарају унутрашњим органима опште познате анатомије (плућа, стомак, срце, итд). Међутим, постоји неколико прилично необичних целина као што су "троструки грејач" и "циркулација", који се не уклапају ни у један познати анатомски део тела!
Дуж тзв. меридијани постоје тачке "ниског отпора", а то су заправо акупунктурна места. Она се стимулишу тупим притиском, померањем механичких игли, електричном струјом и паљењем делова лишћа или мешавине лековитих трава.
Број акупунктурних тачака подложан субјективности
Традиционално постоји више од 800 акупунктурних тачака, мада савремени терапеути "откривају" и нове. Изгледа да број тачака које су потребне за анестезију прилично варира. Стандардна торакотомије, која отвара грудни кош путем засецања дугачког 15-20 цм и уклањања ребра, обично захтева 18 места. Међутим, у скорије време неке хируршке клинике сада користе само једно. У неким случајевима се игле уопште ни не користе за тоталну анестезију. Овакво огромно варирање у техници свакако да повлачи питање субјективности и прилично се не уклапа са физиологијом.
Према кинеском учењу, чак и спољашње ухо представља читаво тело у "микрокосмосу" и може се користити за дијагнозу и лечење. Тврди се да се меридијанске линије уклапају у анатомске и физиолошке принципе; међутим, нису изнети озбиљни докази који би документовали ову претпоставку.
Акупунктура и хипноза
Упркос овим слабостима и недостатку рационалног физиолошког објашњења, акупунктура ипак "функционише" у неким случајевима. Известан проценат људи који добијају овакав третман ће имати довољно анестезије за хируршки захват. Пацијенти који су прилично стоички и пасивни биће много прилагодљивији на овај облик терапије него они који су независнији и агресивнији. Из овог разлога је мало вероватно да ће анестезија уз помоћ акупунктуре икада прећи у ширу употребу у хируршким процедурама у западном друштву, чак и ако се можда прихвата као "рекреативна медицина" или као облик друштвене терапије.
Др Џон де Романе у својој књизи Акупунктура, месмеризам и хипноза износи јаке тврдње да постоји однос између акупунктуре и хипнозе. Његова теза се заснива на концепту једноличних, понављајућих стимулација путем игала, електричне струје или звука. Он указује на то да се чак и животиње могу хипнотисати и довести под анестезију путем ових метода.Његова запажања поврђује Др Вилијем Крејпер..
Акупунктура противна физиологији, логици и Богу
Изгледа чудно то што религиозне људе привлаче технике са мало или нимало везе са физиологијом, створене у спиритистичкој култури, а којима се у великој мери баве они који верују и промовишу анти-библијску филозофију. Али заиста је тако! И многи људи се отварају за лажи источњачке филозофије засноване на покушају да се у равнотежу доведу супротности, као што су добро и зло. Библијска религија је, насупрот томе, засновано на библијској истини о тријумфу доброг над злим, ту нема места за дуалистичке филозофске концепте.
Често мислиоци, који себе називају религиозним, предлажу да се прихвати акупунктура као пракса. На пример, Џон Велдон и Вилсон Клифорд у књизи Окултни шок и сајкик-силе кажу:
"На првом месту, ми предлажемо да се улазак у царство древне кинеске медицине обави из само једног специфичног разлога: лечења хроничног бола уз помоћ терапије контра-стимулацијом, као што су игле или електрична стимулација, када су остали методи неуспешни или само делимично успешни ... Ми сматрамо да је важно да терапеут размишља у терминима механизама у нервном систему, а не у терминима меридијана и животне енергије. "
Нажалост, овај начин резоновања је сличан оном којим се послужио израелски цар Саул када је оправдавао одлазак код вештице у Ен-Дору. Додуше, Саул заиста пре тога "беше истребио из земље оне који зазивају мртве и проричу будућност". Али је сада Самуило био мртав, а Давид је био помазан за краља као недвосмислени наследник трона. "Гледајући војску филистејску, Саула обузе страх и срце му јако уздрхта. Саул упита Господа, али му Господ не одговори ни у сну, ни преко Урима, ни преко пророка. И Саул рече слугама својим: Тражите ми коју жену која зазива мртве, да отидем к њој и упитам је. "
Привидан недостатак алтернатива није добар разлог да се прибегне методама које су несумњиво за осуду и које би могле да доведу до нашег вечног уништења. Колико год да то звучи сурово, можда је боље издржати хроничан бол него се препустити исцелитељу или техници која је недвосмислено противна физиологији, логици и Богу.
Рефлексологија - западњачка варијанта "балансирања енергије"
Рефлексологија је блиски рођак акупунктуре. Иако се сматра прихватљивијом западњачком варијантом технике "балансирања енергије", њени корени су дубоко у спиритистичком тлу. У ствари, исте меридијанске линије у акупунктури се примењују иу рефлексологији.
Ова техника се заснива на идеји да на површинама дланова и табана постоје центри енергије који су повезани са телесним органима. Ножни палац у рефлексолошкој пракси има значајну важност. У мистичкој зороастријанској традицији, ножни палац је такође важан као веза са умом и наводно може да донесе склад телу.
Опет се наводи идеја "закречења или дебаланса енергије" као узрок болести. Масажа стопала или руке ће, према рефлексологију, лоцирати мале "кристале закречене енергије". Овакво закречено место је обично меко на додир и нестаје правилном масажом. Упркос микроскопском анализи коже и нервног система руке и стопала, људи који су пажљиво проучавали људску анатомију никада нису успели да пронађу ове тачке енергетског закречења.
Ако рефлексолог осећа нешто што не постоји и манипулише енергијом која се не може показати, који је онда разлог његовог успеха? До "успеха" заиста долази, а понекад је и дијагноза тачна. Постоје ли окултистичке особине ове наизглед ефикасне технике, које су сличне читању ауре или коришћењу рашљи? За нас је ово неугодно питање, јер многи "добри" религиозни људи имају везе са рефлексологијом, и као терапеути и као пацијенти. У расуђивању овог проблема, важно је оставити по страни осећања, понос и предрасуде, и пажљиво анализирати не само непосредне резултате, него и вечне последице.
Бог веома јасно даје усмерења путем Библије, а не путем некаквог прилично нејасног утиска на који у великој мери могу утицати лична осећања и искуства повезана са деловањем демона. Религиозни људи би требало да буде у стању да лако препознају ову технику као опасну, због њене везе са "балансирањем енергије", јер нам Библија јасно каже да се држимо подаље од "врачања", односно повезивања са демонском силом (или бављења окултизмом).
На основу књиге Ворена Питерса, "Мистична медицина", приредио Никола Вујошевић
