Питање валаамском монаху: Умро ми је муж, остала сам сама са ћерком. Био је то човек који ни муву није увредио, није рекао ни једну лошу реч током нашег брака. Поштовала сам Велики пост, причешћивала се. Зашто је он умро? Месец и по дана већ живим стално у сузама, не испуштам молитвеник из руку. Појавио се страх за све.
Одговор: Господ га је призвао. Црква се моли пре свега за здравље и спасење душе – то је најважније, а не наша овоземаљска срећа. Господ је призвао и Вашег мужа. Он најпре узима најбоље људе. Ви сте сада тужни наравно, али помислите да је Ваш муж отишао у истински живот, тамо где нема болести ни туге, где нема бриге ни сујете овог пролазног живота, где царују правда и истина. И мислим да Вас се он сећа и моли се за Вас. А доћи ће време и Ви ћете тамо поћи и он ће Вас тамо срести. Тако да немојте превише да тугујете. А то што сте сами, значи да сада Господ брине о Вама. Треба имати поверење у Господа.
