О Јовану, ученику једног великог старцаПтолемаида је град у Финикији. У близини овог града се налази село које се зове Парасима. У њему је молитвено тиховао један врлински старац. Он је имао и ученика Јована који је био велик у врлинама, а посебно у послушности. Једнога дана га је старац послао на неко послушање. Спремио му је и нешто хлеба за јело. Ученик је отишао, обавио послушање и вратио се своме старцу доневши са собом хлеб који беше нетакнут. Када је старац видео хлеб, упитао га је:
"Зашто ниси јео хлеб који сам ти спремио, чедо моје?"
Ученик се дубоко поклони старцу и одговори: "Опрости ми оче, када си ме послао на послушање, ти ми ниси дао благослов нити заповедио да једем, па зато нисам ни јео."
Тада се старец удивио расудљивости брата и благословио га.
Овај брат, пошто је четрдесет дана постио после смрти свога старца, имао је виђење да може излечити било коју болест полагањем руку на болесника. Ујутро следећег дана, по промислу Божијем, дошао му је неки човек са женом која је имала рак на грудима и замолио га да излечи жену. Овај се бранио тврдећи да је грешан и недостојан за једно такво дело. Човек је наставио да га моли и преклиње да му спасе жену. И чим је Јован дотакао и крсним знаком осенио болесно место, жена је оздравила.
Од тада је Бог чинио многа чудеса кроз њега, како за живота, тако и после смрти.
