Дете и пас један другоме могу пуно пружити. Псима годи миловање које са весељем узвраћају, а понад свега су устрајни и увек спремни за игру. Уједно васпитно утичу на дете, помажу му развијати осећај одговорности.Дете и његов псећи пријатељ уче један од другога, јер су међусобно равноправни. Тврди се да ће дете које је живело са псом природније понаша када одрасте. Та деца нису нервозна и не падају у крајности, самостална су, нису прегласна, њихов психички развој је стабилан и без стресова. Код проблематичне деце пас може послужити као ефикасно терапеутско средство, стога му купите пса ако га озбиљно жели. Озбиљно - значи да то од вас непрестано тражи, да чита књиге о псима, прати филмове и по могућности гледа, а понекад и помилује, сваког пса којег сретне. Само су две врло озбиљне препреке када нећете детету купити пса - запослена мајка и малени стан.
Најбоље је када дете и пас расту заједно. Деца су зрела за пса приближно од десете године. Тада, у правилу, могу сама добро бринути за свог љубимца. Код мале деце морају за пса бринути родитељи.
Шта морају да знају родитељи када деца расту заједно са псом?
Љубав према животињама постоји и код врло малене деце. Већ дете од десет месеци показује радост када види пса. Детету је потребно пуно доживљаја и стога је одрастање са псом позитивно. Француски психотерапеут др А. Цондорет је утврдио да пас помаже у развоју детета већ од треће године живота: из живота са псом развија се осећај за мажење, а из њега осећај привржености. Касније дете почиње да комуницира са псом. То му помаже у успостављању веза с вршњацима па се лакше укључује у друштво. Одрастање уз пса утиче и на дечији говор. Малено дете, које је често у друштву пса, најпре научи опонашати гласове - вау, вау, затим научи изговарати његово име, а касније и реч "пас". Пси помажу деци и касније, када почињу састављати реченице. Важно је да већ малом детету објасните како се према псу не сме понашати грубо или га малтретирати. Пас никада не сме бити третиран као жива играчка, јер је исто тако осећајан као и дете. Обично се њихов заједнички живот усклади сам по себи, јер пас детету брзо покаже колико далеко може ићи. Он мало дете може и вући по тлу, гурати, лупати и гристи. Све ће то дете доживети и играјући се са својим вршњацима. Изузетно ретко пас стварно угризе "своје" дете. По природи је сваки пас љубитељ деце. Непријатељи деце су само лоше одгојени пси или пси са којима су деца (по псећим мерилима) лоше поступала.
Извор:
