О авви Теодосију исихастиПричао нам је Антоније, игуман и оснивач лавре Елиота, да му је авва Теодосије исихаста испричао следеће о себи:
Док се још нисам предао молитвеном тиховању, дошао сам у екстазу и видео неког младића чије је лице сијало јаче од сунца. Он ме узе за руку и рече:
"Хајде са мном јер треба да се бориш. Онда ме одведе у неку арену чију величину не могу да опишем. Арена је била препуна људи од којих су једни били обучени у светле хаљине, а у другом делу су стајали неки други, црни као Арапи. Чим ме је увео у арену видех како ми се приближава један џиновски Арапин, безличан и неуредан, чија је глава досезала до изнад облака.
"Са овим треба да се бориш" рече ми онај светли младић. А ја, чим сам угледао ову ужасну прилику, уплашио сам се и почео да дрхтим и да молим младића да ме води оданде:
"Ко од смртних може да се бори са овим? Чак и кад би се снага читавог људског рода ставила у једног човека, он ни тада не би могао да се супротстави овом Арапину."
"Не бој се. Уђи у арену и чим се смириш, ја ћу те наградити и даћу ти победнички венац."
Чим сам дакле ушао у арену, и пошто смо Арапин и ја стали један наспрам другога, одмах ми је приступио онај добри младић и дао ми венац као награду. Затим је скупина црних Арапа ишчезла испуштајући дивље крике, а они други људи, обучени у светле хаљине, узвикивали су похвале ономе који ми је помогао дарујући ми добру победу.
Духовни Луг
