Проналазак моштију отшелника Јована
На шест миља од Роса посетили смо једно село, које се налази у подножју једне високе горе. У селу су нас прихватила два стара сељака. Одвели су нас у цркву и тамо нам показали један гроб.
"Овде лежи један велики отшелник."
"Како то знате?" упитасмо их.
"Пре седам година сви становници овог села су видели како на врху оближње горе сија нека светлост, као да се запалила велика ватра. Ово се понављало из дана у дан. Попели смо се на гору, али нисмо нашли ни ватру, ни трагове ватре. Шума је била недирнута. Вратили смо се у село и већ следеће ноћи угледасмо исти призор. светлост на врху горе. Како је светлост са горе наставила да сија читава три месеца, одлучили смо да ноћу, наоружани против звери, кренемо пут ње. Једне ноћи попели смо се у гору до саме оне светлости и тамо сачекали да се раздани. Тада се пред нама указао отвор једне мале пећине из које је долазила светлост. Ушли смо и у њој спазили тело једног упокојеног отшелника. Био је обучен у хаљину од јарећих кожа преко које је имао мандију исплетену од танких грана. На грудима је држао Еванђеље са сребрним крстом, а поред њега је стајала написана порука: "Ја, смирени Јован, упокојих се петнаестог индикта". Ми смо тада прерачунали време и нашли да је већ седам година прошло од његовог уснућа. Лежао је пред нама као да је тог истог дана предао своју душу. Поневши га са собом сахранили смо га у гроб пред којим сада стојимо.
Духовни Луг
