Авва Сергије нам је причао о неком брату, по имену Мина, а по чину ђакону:
Овај брат је по неком манастирском послу изишао у свет, а шта му се тамо десило није нам познато. Знамо само да је скинуо монашку схиму и остао у свету као мирјанин. Неко време после овог догађаја, путовао је у Теуполис. Док је силазио из Селевкије, угледао је у даљини манастир авве Симеона Столпника и помислио: "Што не бих отишао до великог Симеона?", јер га до тада још није видео. Но, чим се приближио столпу авве Симеона, овај га је спазио и у духу био обавештен да је придошлица био монах и да је чак био рукоположен за ђакона, па је позвао брата који је управо кренуо да га услужи и гласно рекао: "Донеси маказе."
Кад је брат донео маказе авва му заповеди: "Нека је благословен Бог, пострижи оног тамо" и прстом показа баш на бившег монаха, иако су многи стајали око столпа.
Брат се овоме зачуди, али не рече ништа, јер је схватио да је сам Бог открио авви случај бившег монаха. "Прочитај му и молитву за ђакона."
А кад је молитва прочитана, светитељ се обрати ђакону:
"Иди сада у Раит одакле си и дошао."
Но, ђакон му рече да се стиди себе самога и да не може да поднесе стид пред људима.
"Веруј ми, чедо моје, не треба да се стидиш за то што си учинио. Оци ће те дочекати веселих лица, јер ће их твој повратак испунити великом радошћу. А знај још и ово: Бог ће учинити знак на теби да би разумео да ти је његово милосрђе опростило грех."
И заиста, чим се брат вратио у Раит, оци су га дочекали раширених руку па су га чак увели у олтар. А једне недеље, за време Литургије, док је брат држао путир са живоносном Крвљу великога Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, изненада jе на чудесан начин остао без ока. По овом знаку су сви разумели да му је Бог опростио грех, по речима праведнога Симеона.
