Овај доживљај, на основу казивања самог Светитеља, записао је његов пријатељ Никифор. Овде наводимо само поједине делове.
Једном, за време сурове зиме, св. Андреј је лежао на улици промрзао и већ на самрти, кад одједном осети топлину и угледа прекрасног младића с лицем које је блистало попут сунца. Овај младић га поведе у Рај, на треће Небо.
"По Божјој вољи ја пребивах две недеље у овом сладосном виђењу... Видех себе у прекрасном и дивном Рају... умом и срцем дивљах се неизрецивој лепоти Раја и наслађивах се ходајући по њему... Преда мном иђаше младић, лица светлог попут сунца, и одевен у пурпурну хаљину... Идући за њим, угледах велик и диван Крст, налик на дугу, око кога укруг стајаху огњевиди певачи. Они узношаху милозвучно пјеније, славословећи Господа, некада на Крст распетога.
Младић који иђаше преда мном, приђе Крсту, целива га, па даде и мени знак да и ја целивам Крст... Док га целивах, ја се испуних неизрецивом духовном сладошћу и осетих миомирис снажнији од оног рајског. Прошавши поред Крста, погледах наниже и угледах под собом као морски бездан... Мој путовођа се окрете и рече ми: "Не бој се, јер нам се ваља попети још више". И он ми пружи руку. Кад га узех за руку, већ смо били изнад другог неба. Тамо видех дивне мужеве, њихов спокој и људским језиком неисказиву радост њиховог слављења... И гле, узиђосмо изнад трећег неба, где ја видех и чух мноштво Небеских Сила које песмом славословљаху Бога. И рече ми младић што ме вођаше: "Кад се уклони застор, угледаћеш Господа Христа. Поклони се његовом престолу". Чувши ово, ја се обрадовах и сав устрептах, јер ме обузе у исти мах ужас и неисказива радост. И гле, некаква пламена рука отклони застор и ја, попут пророка Исаије, угледах мога Господа "где седи на престолу високом и уздигнутом, и Серафими стајаху око Њега" (Ис. 6, 1) ... Угледавши га ја падох пред Њим ничице...
Чак и сада, сећајући се тог виђења, ја се испуњавам неизрецивом радошћу. Потом сва небеска војска запева предивну, неизрециву песму и ја се опет - ни сам не знам како - обретох у Рају и ходих по њему" (Житија светих, 2. октобар).
Када је свети Андреј помислио како није видео Мајку Божју на Небесима, Анђео му рече: "Хтео си да видиш овде Царицу, Ону која је сјајнија од небеских сила? Није овде, отишла је у многострадални свет да помаже људима и теши невољнике. Показао бих ти њено свето место, али више нема времена, пошто се мораш вратити натраг". Овим се још једном потврђује да се Анђели и Светитељи у једно исто време могу налазити само на једном месту.