Светитељ не блиста спољашњошћу; Његово је све богатство унутра, у души.
Неки сељак дође из далека у манастир, да види св. Сергија. Када упита
монахе за игумана, они му рекоше, да је на раду у башти. Оде сељак у
башту и виде тамо човека у одећи бедној и искрпљеној где копа као и
сваки други тежак. Сељак се врати у манастир незадовољан мислећи у себи,
да му се монаси подсмевају, и поново рече, да би јаснији био, да он
жели видети прослављеног светог оца Сергија. У том и Сергије дође у
манастир, и угости сељака служећи му сам око трпезе. Прозираше светац у
срце свога госта и знађаше, како он о њему има сасвим ниско мишљење. Па
га ублажаваше обећавајући му, да ако мало почека видеће Сергија. У том
пристиже у манастир неки кнез са својим бољарима. И кнез и бољари дубоко
се поклонише св. Сергију и потражише његов благослов. Тада монаси
удаљише онога сељака из одаје, да би било места за нове госте. И сељак
онај у чуду издалека гледаше и извириваше се да издалека види онога кога
није хтео видети из близа. И укореваше самога себе због свог незнања, и
стиђаше се веома. Када кнез оде, сељак брзо приђе к светитељу, паде
пред ноге његове и поче молити за опроштај. А велики светитељ га
помилова и рече: „не тугуј, сине, ти си једини истину помислио о мени
сматрајући ме за ништа, док се други сви саблазнише сматрајући ме за
нешто велико".
Пролог
Расуђивање за 25.Септембар
