Halloween - Ноћ Вештица
Безазлена забава или сатанизам?
Kao православни хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје, и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим стварима и активност има у сагласју са нашом светом православном вером или није.Последњих година, или пак деценија, Србију преплављују обичајии трендови увезени са Запада, које наш народ лаковерно, прикла-њајући се белосветском помодарству, прихвата. Тако се „Дану заљу-бљених“ придружила и „Ноћ вештица“, на енглеском „Хелоувин“( Halloween).
Са све бундевама, маскама и осталом сценографијом,овај празник смрти и мртвих, ушавши на мала врата, преко „слободних и не-зависних“ медија, кафића и излога продавница, почео се увлачити и у наше школе. Јер, када деца крајем октобра почну да цртају бундеве, вештице, слепе мишеве, вампире и вукодлаке, нека родитељи знају да су учитељице успешно прошле обуку „реформисане“ школе и да на њиховој деци управо врше експеримент празновања „Хеловина“. У неким школама иде се чак и даље, па се поводом овог „празника“ организују приредбе или маскембали за ђаке. Многи родитељи тада размишљају како да набаве или сашију идеални костим за своје дете, а неки ће чак 31. октобра увече повести своју децу у (trick or treating).
Деца ће у костимима и под маскама ићи по комшилуку, „плашити“ комшије и од њих тражити слаткише. Иако су нам ови обичаји потпуно страни и у најмању руку чудни, многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од остале деце, пристати да учествују у овом назови празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења. А ево шта је заправо позадина „Хелоувина“, који се, као што рекосмо, код нас зове „Ноћ вештица“.Овај обичај води порекло из Ирске, Британије и северне Француске, а потиче још из предхришћанских времена. Наиме, стари Келти су веровали да се живот свега постојећег рађа из смрти, па су почетак своје нове године славили у јесен, између 31. октобра и првог дана новембра, када, према њиховом веровању, почиње период хладноће, мрака, труљења и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак. Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самаина (Samhain), кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај маскирања у костуре и духове. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чинподражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле би за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани trick or treating. Уколико неко од живих не би „почастио“ (treat ) душе умрлих, стигла би га освета (trick) бога Самаина.
У време ране келтске Цркве, која је била снажно православна, Свети Оци су покушали да ову новогодишњу паганску светковину, која је славила господара смрти, усмере у супротном правцу, увођењем празника Свих Светих на исти дан (на Истоку, празник Свих Светих се слави прве недеље после Духова). Као што је обичај Цркве налагао, православни верници су одлазили на Вечерње, а ујутру на свето Причешће. Управо се из овога развила реч „хелоу-вин“. Она има корен у староенглеском изразу All Hallow’s Even, тј. вече сећања на све оне који су заблистали као свеци.
Људи који су остали пагани и стога анти-хришћани, реаговали су на покушај Цркве да истисне њихову светковину додатним настојањима да прослављају Самаина. У раном средњем веку, „Хелоувин“ је постао централна светковина окултизма, током које су упражњавани магија, призивање демона и сатанизам свих врста. Многи од тих обичаја укључивали су скрнављење и ругање хришћанским веровањима и обредима. Обичај прошења од куће до куће је постао систем за малтретирање хришћана, који су одбијали да почасте онекоји служе паганском божанству смрти. Међутим, покушај Западне Цркве да потисне ову паганску светковину празником Свих Светих није успео.Овде је само укратко објашњено порекло и значење „Хелоувина“. Јасно је да ми, православни хришћани не можемо и не смемо учествовати у оваквој идоло-поклоничкој светковини на било ком нивоу (па макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу обучемо у костиме и маске и пустимо их да тумарају по мраку и траже слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са духовима, чији бог није келтско божанство Самаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци и хришћани из најранијих векова, радије бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа Бога нашега, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“. У данашњем духовно обогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, причему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је „Хелоувин“ обична, безазлена забава ( fun).
Иза овакве тврдње налази се атеизам, негација постојања како Бога тако и ђавола, удаљавање од вере и својих корена. Наша Света Црква учи нас да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу или Сотони, те данико не може служити два господара. Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту “, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, данас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.
Дружина Св.Краља Милутина
Ниш
