Из Троицког Листа
Архиепископ Никон (Рождески)
Први грозд то је помрачење ума, губитак способности расуђивања, губитак сазнања, јер из желуца испуњеног вином, н раде и говоре, постају безумни и ма какво зло да им се догоди, срамота, туча, они се сутра ничега неће сећати. На такве се односи написано у Причама Соломоновим: "Избише ме, али ме не заболе; вређаше ме, али не разумех" (Приче 23:35).
Други грозд то је одсуство стида: пијан се никога не стиди, губећи савест, изговара непристојне, богохулне, ружне, увредљиве за пристојне људе речи; његова уста постају слична штали испуњеној смрдљивом балегом, а језик - лопата која избацује ту балегу ... Шта је друго срце таквога човека, до депонија многих зала, из којег не може изаћи ништа друго, до зло, по речима Јеванђеља: "зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца" (Лк. 6:45) ?
Трећи грозд лозе пијанства је неочување тајне. Пијанац отворено прича свима и сваком, све тајне, своје и туђе, које је пажљиво чувао у дубини своје душе, никоме не говорећи о њима док је био трезан. И то је чак мало: оно што је већ одавно прошло и предато забораву, и тога се он сећа, и као мртваца васкрсава из гроба. И као што обично пијанац повраћа храну из желуца, тако, обично и тајне открива; и једно и друго, и храна и тајне, у пијаном се не задржавају.
Четврти грозд содомске лозе пијанства је распаљивање похоте телесне, због које и опомиње Апостол: "И не опијајте се вином у коме је блуд" (Еф. 5:18).
Пети грозд, пун змијског отрова, је бес, гнев, освета, свађа, злостављање и крвопролиће. Опивши се вином, људи с бесом насрћу једни на друге. Ето зашто се говори с прекором: "Коме: јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима? Онима који седе код вина, који иду те траже растворено вино "(Приче 23:29-30). И премудри син Сирахову опомиње: "... Против вина се не показуј храбрим, јер је многе погубило вино. Вино је корисно за живот човека, ако га будеш пио умерено. Мука за душу - вино је, када се пије много у раздражење и расправи. "(Сир. 31:29,31,34). Шести жучни грозд с лозе пијанства је нарушено здравље, исцрпљеност телесних сила, дрхтање руку, главобоља, слабљење вида, бол у желуцу, стењање, немоћ, превремена старост, скраћење живота и смрт у несрећи.
Седми грозд - расипање имовине, губитак богатства, лишавање користи: "Радник, склон пијанству, неће се обогатити" (Сир. 19:1). Како је много људи, који су због пијанства од великог богатства спали на последњу беду! Пример - блудни син, описан у јевандјељској причи.
Осми горки грозд - губитак спасења. Као материјална богатства, тако се и духовна блага расипају пијанством, зато што пијан има склоност к свим гресима. Грехова којих се трезан гнуша, боји и стиди, пијан се не боји, не стиди и не гнуша.
Постоји
прича у књизи "Отечник" (или "Патерик") о једном египатском пустињаку,
коме је демон обећао, да га неће више узнемиравати никаквим искушењима,
ако он једном учини један од три греха, и предложио му да бира: убиство,
блуд и пијанство.
- "Учини било који од њих, - говорио је демон, - или убиј човека или блудничи или се напиј једном, и после тога ћеш живети у миру, ја те више нећу искушавати ни саблажњавати.
И размишљао је тај пустињак:
- "Убити човека је страшно, јер је то веће зло и за њега следи смртна казна и по Божијем и по људском суду. Блудничити је срамота, и жалосно је оскрнавити толико чувану телесну чистоту; одвратно је човеку да згреши, када још није упознао тај грех. Напити се једном, чини се, није велики грех - јер човек ће се када одспава и отрезнити. Напићу се, да ми демон више не би досађивао и да би после мирно живео у пустињи ".
И узео је оно што је направио, пошао у град, продао то, ушао у крчму и почео да пије и напио се; под утицајем сатане, пришла му је једна бестидна жена и почела да разговара с њим, завела га је и згрешио је с њом ...
И уто долази муж те жене и затекавши пустињака у греху с њом, поче да га бије, а он му је, бранећи се, узвратио и убио га ...
И учинио је тај пустињак сва три греха: блуд и убиство, а почео је од пијанства! И те грехе, којих се бојао и гнушао трезан, сада је без страха чинио, јер је био пијан и уништио је многогодишњем свој труд ...
Тако пијанство охрабрује на све врсте грехова и лишава спасења, уништавајући врлине. Лепо о томе говори светитељ Јован Златоусти:
"Ако у некоме пијанство нађе и чедност и стидљивост и разборитост и благост и скромност - оно све то утапа у понор греха!"
Зар човек, који је кроз пијанство изгубио све своје врлине, не лишава себе спасења и не отуђује себе од Небеског наслеђа? Исправно говори Апостол: "пијанице ... царство Божије неће наследити." (1Кор. 6:10)
Девети жучни грозд - гнев Божји: пијаница, нарушавајући заповести Божије, побуђује на гнев Самог Бога својим греховима. Ето зашто вапи пророк Исаија: "Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали." (Ис. 5:11)
Десети, најгоркији плод пијанства, то је потпуна погибељ душе. Други грешници, када настане час смрти, могу да се кају и жале за своје грехе, зато што је њихов ум трезан; како може да се покаје умирући пијаница, када ничега није свестан, када не схвата да наступа смрт, коју он уопште није очекивао ? За умирућег без покајања, пакао је неизбежан. Ето какви су морални гроздови тог содомског винограда, то јест пијанства; ипак, на укус они у почетку изгледају слатки, али потом та сласт прелази у горку жуч, у отров змијски и аспидин!
С правом светитељ Јован Златоусти сматра да су пијанице горе од паса и других бесловесних животиња:
"Никаква животиња не пије и не једе више него што јој је неопходно и нико не може да је натера да једе и пије више него што захтева њена природа. А пијаница и без принуђивања, све више и више пуни своја црева, док не нашкоди сам себи ".
(Из дела светитеља Димитрија, митрополита Ростовског)
- Нико тако не угађа ђаволу, као онај који у "пијанству пребива, зато што нико тако не испуњава његову вољу, као пијаница" (светитељ Тихон Задонски).
- Реч Божија шаље лење к мравима, да би се научили вредноћи, а пијанице треба слати к стоци, да би их научила уздржању. Саветујући грешнике, Црква им указује на пример Исуса Христа и светих; а пијаницама се мора указивати на пример стоке: каква брука! (Протојереј И. Толмачево).
(Из "цветњаци духовни")
- "Учини било који од њих, - говорио је демон, - или убиј човека или блудничи или се напиј једном, и после тога ћеш живети у миру, ја те више нећу искушавати ни саблажњавати.
И размишљао је тај пустињак:
- "Убити човека је страшно, јер је то веће зло и за њега следи смртна казна и по Божијем и по људском суду. Блудничити је срамота, и жалосно је оскрнавити толико чувану телесну чистоту; одвратно је човеку да згреши, када још није упознао тај грех. Напити се једном, чини се, није велики грех - јер човек ће се када одспава и отрезнити. Напићу се, да ми демон више не би досађивао и да би после мирно живео у пустињи ".
И узео је оно што је направио, пошао у град, продао то, ушао у крчму и почео да пије и напио се; под утицајем сатане, пришла му је једна бестидна жена и почела да разговара с њим, завела га је и згрешио је с њом ...
И уто долази муж те жене и затекавши пустињака у греху с њом, поче да га бије, а он му је, бранећи се, узвратио и убио га ...
И учинио је тај пустињак сва три греха: блуд и убиство, а почео је од пијанства! И те грехе, којих се бојао и гнушао трезан, сада је без страха чинио, јер је био пијан и уништио је многогодишњем свој труд ...
Тако пијанство охрабрује на све врсте грехова и лишава спасења, уништавајући врлине. Лепо о томе говори светитељ Јован Златоусти:
"Ако у некоме пијанство нађе и чедност и стидљивост и разборитост и благост и скромност - оно све то утапа у понор греха!"
Зар човек, који је кроз пијанство изгубио све своје врлине, не лишава себе спасења и не отуђује себе од Небеског наслеђа? Исправно говори Апостол: "пијанице ... царство Божије неће наследити." (1Кор. 6:10)
Девети жучни грозд - гнев Божји: пијаница, нарушавајући заповести Божије, побуђује на гнев Самог Бога својим греховима. Ето зашто вапи пророк Исаија: "Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали." (Ис. 5:11)
Десети, најгоркији плод пијанства, то је потпуна погибељ душе. Други грешници, када настане час смрти, могу да се кају и жале за своје грехе, зато што је њихов ум трезан; како може да се покаје умирући пијаница, када ничега није свестан, када не схвата да наступа смрт, коју он уопште није очекивао ? За умирућег без покајања, пакао је неизбежан. Ето какви су морални гроздови тог содомског винограда, то јест пијанства; ипак, на укус они у почетку изгледају слатки, али потом та сласт прелази у горку жуч, у отров змијски и аспидин!
С правом светитељ Јован Златоусти сматра да су пијанице горе од паса и других бесловесних животиња:
"Никаква животиња не пије и не једе више него што јој је неопходно и нико не може да је натера да једе и пије више него што захтева њена природа. А пијаница и без принуђивања, све више и више пуни своја црева, док не нашкоди сам себи ".
(Из дела светитеља Димитрија, митрополита Ростовског)
- Нико тако не угађа ђаволу, као онај који у "пијанству пребива, зато што нико тако не испуњава његову вољу, као пијаница" (светитељ Тихон Задонски).
- Реч Божија шаље лење к мравима, да би се научили вредноћи, а пијанице треба слати к стоци, да би их научила уздржању. Саветујући грешнике, Црква им указује на пример Исуса Христа и светих; а пијаницама се мора указивати на пример стоке: каква брука! (Протојереј И. Толмачево).
(Из "цветњаци духовни")
