После смрти бугарског патријарха Максима испоставило се да је од личних ствари имао само неколико ситница. Неки наши црквени великодостојници возе најлуксузније аутомобиле, своје одаје оковали су златом ...?
- Људи гледају лица, а Бог срца. Ни богатство ни сиромаштво не обезбеђују улазницу за Царство Божје. Постоје наизглед сиромашни, а изнутра, својим егом, пребогати људи, као и обрнуто. Није ли једна Студеница, као центар српске духовности и културе, такође била златан луксуз свог времена? И није ли и Свети Сава истовремено био потпуно сиромашан духом? За неку лекарску интервенцију потребан је чак и хеликоптер, за другу - само утешна реч. Страна ми је филозофија паланке. Моје духовно и теолошко образовање и савест не дозвољавају ми да говорим конкретно о конкретним појединцима. Наиме, немам увид у унутрашњи однос и расположење према ономе што неко има или ствара. Бог је једини срцезналац. Њему ћемо сви дати одговор за све што јесмо и што чинимо. Патријарх Максим и наш патријарх Павле јесу дивни примери, које нисам достојан да коментаришем.
Еп.Порфирије
Из интервјуа за Курир
