Одговор: Ми желимо овоземаљску срећу, али путеви Господњи – нису наши путеви, и мисли Господње – нису наше мисли. Господ је призвао Вашег рођака, јер има Свој промисао за њега. Господ увек узима најбоље људе. Значи, што се њега тиче, Господ је одлучио да је њему боље да буде тамо, него овде. Хришћанин не треба превише да тугује због упокојених. Шта је он напустио? Овај жалосни живот, с његовом прљавштином, неправдом, насиљем… И отишао је у царство незалазне светлости, где нема ни бо-
лести, ни туге, где царују истина и правда. Мислите ли да би се он сложио, када бисмо му сад предложили да се врати на земљу? Мислим да не би. А то што ми тугујемо због тога што њега тренутно нема са нама, то је људски разумљиво, али ништа више од тога. Време тече као вода кроз прсте. И још мало и ми ћемо бити позвани тамо, и угледаћемо једни друге уколико се, наравно, покажемо као достојни. Ето о чему се треба бринути, то је најважније.
