Болан призор, стандардни дијалог, унапред погађаш сваку фразу:
- Баћушка, шта да радим? Син пије...
- Од којег новца? Ради ли?
- Ма какви ради... Већ другу годину како не ради. Никако не могу да га натерам да почне да ради нешто.
- А где узима новац за алкохол, за храну?
- Живимо од моје пензије.
- Е па, драга мама, ви сте фактички спонзор алкохолизма свог сина. Ви га храните, издржавате: плаћате стан, не истерујете њега, беспосличара, из куће. Зато он и не иде да ради.
- То значи да ми ви саветујете да истерам рођеног сина на улицу? Па то је сурово, ја сам од самог рођења... Он је преболео све болести, тешко ми је било, сама сам га подизала, без мужа...
- Ја вам ништа не саветујем. Ви сами све знате.
- Па шта онда да радим, баћушка? Можда да га водим на третман код психолога?
* * *
Још један проблем с којим се пастири данас често суочавају јесу претерано брижне мајке које до смртних загрљаја воле своје синове и кћери који почињу да одрастају. Схватити да човек који тражи помоћ од пастира има посла управо с таквом врстом родитељске привржености, није једноставно. Управо "брижна мајка" може рећи свом детету које је одлучило да свој животни пут повеже са младожењом (невестом) који се њој не свиђа, с манастирским искушеништвом или једноставно да живи далеко од родитеља:
- Ја сам цео живот посветила теби. Ако ти одеш, ја ћу умрети!
Дете је потпуно збуњено. Свог младожењу (невесту) она (он) воли, али не може да прекрши заповест о поштовању родитеља. Судбина и лични животни избор су угрожени.
Једноставна анализа показује да ту нема ни трага од љубави према детету, ако се љубав дефинише као активна заинтересованост за живот и развој онога кога волиш. Мајка иступа против развоја свог детета и против људске природе уопште, на силу не пуштајући одраслог човека из родитељског гнезда, отворено или скривено му сугеришући да је он још увек недовољно одрастао да би о било чему одлучивао сам.
Временом се разоткрива да интересовања, лични живот и развој детета мајку уопште не брину, само да оно остане уз њу. Какве аргументе она наводи? Најчешће су то тешкоће у свакодневном животу, које очекују њено чедо у неком месту које је непознато и недостижно за њено упорно старатељство. Али ако је дете одрасло као неприлагођено за живот, ко је за то крив? Наравно, "брижна мајка". Јер чинећи све за дете, она га је блокирала, није му дозвољавала да стекне своје лично искуство, није му остављала право на грешку... Али обично такве мајке по правилу неће да слушају пастирске савете, чак и ако им у благом облику указују на то да је у области односа с дететом време да нешто промене. Тешко је да ће такве мајке нашу књигу прочитати до краја. Али ипак бих хтео да и њих позовем на разговор.
Игуман ЕВМЕНИЈЕ
АНОМАЛИЈЕ РОДИТЕЉСКЕ ЉУБАВИ
АНОМАЛИЈЕ РОДИТЕЉСКЕ ЉУБАВИ
